Srbija

Udruženi protiv Srba: Kako Priština i Sarajevo skupljaju dokaze o „genocidima“

0

Nakon početnog snebivanja, a posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici, Sarajevo i Priština sve otvorenije pokazuju da im je glavni cilj da udruženo udare na Srbe, Srbiju i Republiku Srpsku, pišu „Večernje novosti“.

Prilika da se to demonstrira bilo je i obilježavanje 25 godina od ulaska NATO trupa na KiM, gdje su se okupili mnogi kojima je zajednički imenitelj mržnja prema srpskom narodu.

Među zvanicama na svetkovini u Prištini bio je i Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, kojeg je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predstavio kao jednog od onih koji su „preživjeli genocid koji su srpske snage počinile jula 1995. u kojem je ubijeno preko 8.000 Bošnjaka“.

Poželio mu je dobrodošlicu na „godišnjicu oslobođenja naše zemlje i okončanja etničkog čišćenja i genocida Srbije na Kosovu“.

Kurti i Suljagić, dakle, saglasili su se da ih povezuje „genocid Srbije“, a u saopštenju sa sastanka vidi se da će preduzeti i konkretne korake. Najavljeno je potpisivanje memoranduma o saradnji prištinskog Instituta za istraživanje i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata i Memorijalnog centra „Srebrenica“. Uz to, navodi se i da Srbija „treba da se suoči sa svojom prošlošću i da odgovara za počinjene zločine, masakre i genocide“.

Kurtijev institut, inače, formiran je da bi se sakupili dokazi o „zločinima“ našeg naroda, s ciljem da se u jednom trenutku pokrene i tužba protiv Beograda kako bi se naplatila navodna ratna odšteta. I u anketni listić, u nedavno završenom popisu, Priština je umetnula pitanja koja se odnose na „ratnu štetu“, pa je od građana traženo da se izjasne šta su sve izgubili tokom sukoba.

Ambicije Prištine otkrila je i predsjednica lažne države Kosovo Vljosa Osmani, koja je prije nego što je postalo jasno da će im biti izmaknuta stolica u Savjetu Evrope, poručivala da će porodice nestalih moći da tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na život njihovih najmilijih. Tu mogućnost iznijela je u danu kada se na tzv. Kosovu obilježavao dan nestalih. Ona je selo Meja, u blizini Đakovice, gdje su u akcijama naših snaga stradali i Albanci koji su prethodno ubili pet srpskih policajaca, nazvala „kosovskom Srebrenicom“.

S druge strane, političko Sarajevo usvajanje Rezolucije o Srebrenici dočekalo je kao novi impuls, pa bošnjački političari u poslednje vrijeme pominju reviziju tužbe za genocid i ratnu odštetu. Bosna i Hercegovina je 2017. pokušala da Srbiju izvede na „klupu“, ali je Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtjev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za agresiju i genocid, uz obrazloženje da Predsjedništvo BiH nije donijelo jedinstvenu odluku.

Koju pravnu akrobatiku će Sarajevo da iskoristi, posebno kad se udruži sa Prištinom, a kako bi Beograd i Republiku Srpsku izveli na optuženičku klupu, još nije do kraja poznato.

Srđan Graovac, iz Instituta za društvenu stabilnost, ukazuje da je još prije nekoliko godina, kada su u parlamentu u regionu počeli da usvajaju rezolucije o Srebrenici, što je učinila i Priština, postalo jasno u kom će pravcu sve ići.

„Tada je i Kurti najavio da mu je cilj da se Srbija označi krivom za genocid. On računa da bi time oživio postupak priznavanja tzv. Kosova koji je sad zamro, ali mu je važnije što bi zahvaljujući takvoj presudi od međunarodne zajednice mogao da traži dodatne pritiske na Beograd da prizna lažnu državu“, kaže on.
Prema njegovim riječima, za ciljeve i Sarajeva i Prištine smetnja je srpski faktor. Graovac ukazuje da su se i Albanci i Bošnjaci kasno formirali kao nacije, u prošlom vijeku, te da su tek sada u fazi nacionalne ekspanzije:

„Svi koji im se nađu na putu postaju njihovi smrtni neprijatelji, a u ovom slučaju smetnja su im Srbi.“

Možda ti se svidi Više od Autora
Ostavite Komentar

Your email address will not be published.