Državni dug na kraju decembra 4,06 milijardi evra

Ukupan državni dug, bez depozita, na kraju decembra prošle godine je iznosio 4,06 milijardi evra, ili 59,23 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija.

“Ukupan državni dug sa depozitima, na kraju decembra je iznosio 3,9 milijardi evra, ili 58,99 odsto BDP-a”, navodi se u danas objavljenom kvartalnom izvještaju Ministarstva.

Spoljni dug je iznosio 3,52 milijarde evra, odnosno 51,37 odsto BDP-a, a unutrašnji 542,62 miliona evra, odnosno 7,92 odsto BDP-a.

Depoziti su na kraju decembra iznosili 152,41 milion evra, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na kraju decembra 72,37 miliona evra, ili 2,23 odsto BDP-a.

“Tokom četvrtog kvartala prošle godine došlo je do povećanja državnog duga u odnosu na treće tromjesečje za 73,15 miliona evra. Do povećanja je došlo usljed povećanja domaćeg duga u iznosu od 159 miliona evra. Naime, emitovani su državni zapisi u iznosu od 50 miliona EUR i zaključen je novi kreditni aranžman sa osam domaćih komercijalnih banka u ukupnom iznosu od 109 miliona evra, u svrhu finansiranja budžeta”, precizira se u dokumentu.

Po osnovu ugovora koji su zaključeni u ranijem periodu za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično, u toku četvrtog kvartala prošle godine povučeno je oko 29,45 miliona evra.

“Tokom četvrtog kvartala realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice u ukupnom iznosu od 86,77 miliona evra, od čega se 12,49 miliona evra odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 74,28 miliona evra. U istom periodu, otplaćena je i kamata od 44,21 milion evra, od čega je otplata domaće iznosila 3,53 miliona evra, a ino kamate 40,68 miliona evra”, rekli su iz Ministarstva.

Kada je riječ o kamatnoj strukturi državnog duga, evidentno je da preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom i da je sa tog aspekta portfolio duga stabilan.

Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za Euribor i čine 20,09 odsto državnog duga.

“Kada je u pitanju valutna struktura duga, na kraju prošle godine učešće eurskog u državnom dugu iznosi 81,33 odsto, dok učešće američkih dolara i drugih valuta iznosi 17,14 odsto i 1,53 odsto respektivno”, zaključuje se u izvještaju.