TAKO JE GOVORIO NEMANJA
Piše: Emilo Labudović
Nikad ne žali za zemljom, ona te na kraju čeka,
Ne čuvaj gradove, to je samo kamenje,
Jezik je ono što te drži za čovjeka,
To ti je zenica oka, krst i sveto znamenje.
Istrpi svaki poraz, proslavi izgubljenu bitku,
Jer sve bude i prođe. Vječno je samo kajanje.
Samo sačuvaj jezik, tek s njim si na dobitku,
On ti je ključ za Nebo i otkup za trajanje.
Ako dopadneš ropstva, ne padaj na koljena,
Sloboda je u tebi, u očinjem ti vidu
Rob si tek kad tuđu riječ uprtiš na ramena,
Kad svoje ime tuđim potpišeš na Svetom zidu.
Vratićeš nekad zemlju i otete ti gradove
Ako sačuvaš dušu do vječnog konačišta,
A duša ti je jezik i sve što se njime zove,
Čuvaj ga bolje no sebe! Bez njega si niko i ništa.
Емотивно!
Самим тим ко то чита, а не умије да заплаче,иако није и неће ништа од наведеног изгубити….онда је Бер делија, без имало срца.Изгубљено је само оно што добровољно дамо.
П.С.
Сузе теку и из разлога што немам приступ осталим исписаним…
A ha ha ha, slatko me nasmija, od boga ti zdravlje
Vratićeš nekad zemlju i otete ti gradove, veli nekadašnji ratni huškač sa javnog servisa. A kako tomisli da izvede. Ili će to ostati na onome otracanome „dogodine u Prizrenu“!