Iza letnjeg prelaznog roka Crvene zvezde krije se ponovo finansijski plus, hronična pojava u prethodnom olimpijskom ciklusu od četiri godine, ali i brojne teme koje stoje kao kost u grlu milionskoj armiji navijača.
Spuštanje u Ligu Evrope, izborenu pobedom nad Araratom, koja donosi mnogo manju finansijsku zaradu, prenelo se i na kancelarije odgovornih u Ljutice Bogdana, pre svih direktorskog tandema Zvezdan Terzić – Mitar Mrkela.
I pored najave da neće biti ekstremnih ulaganja, kada je reč o foto-finišu, fanovi srpskog šampiona grickali su nokte tokom ponedeljka veče nadajući se da će biti ispoštovana tradicija ponoćnih bombi.
Kao leta 2018. godine kada je Zvezdan Terzić posle epskog uspeha u Salcburgu, „harirednapovskim“ delovanjem nagradio Vladana Milojevića paketićem od 4.200.000 evra. Toliko je bilo investirano u obeštećenja za Marka Marina, Ričmonda Boaćija i Gorana Čaušića.
Crvena zvezda je 12 meseci kasnije u plate i obeštećenja stranih igrača zaključno sa Radživom Van La Parom, dovedenim 31. avgusta, uložila blizu 6.000.000 evra… Upravo je ta skupocena greška, i pored izborenog plasmana u Ligu šampiona, naterala čelne ljude Crvene zvezde da u periodu iza nas povuku ručnu. Posebno, što para za luksuziranje nije bilo, i to je bilo jasno posle penal serije u Nikoziji završene pobedom Omonije.
Da je neko rekao, pre samo šest meseci, da će Crvena zvezda specifičan, korona prelazni rok, koji je bio na snazi bio u celoj Evropi, završiti sa 250.000 evra ulaganja u obeštećenje plaćeno za Srđana Spirdonovića, drugi učesnik dijaloga bi konverzaciju prekinuo rečima da je u pitanju običan vic. Slovima i brojevima: Zvezda je za ceo prelazni rok uložila skoro 20 puta manje, nego 31. avgusta 2018. godine.
Međutim, nije srpski šampion mogao da se otarasi tek tako repova prošlosti i preglomaznog igračkog kadra. A to je usporavalo već viđeno dovođenje novih igrača. Najbolja stvar na prvi pogled je to što crveno-beli imaju tehnički neuporedivo nadareniji tim, ili bio tako trebalo da bude sa Aleksandrom Kataijem i Gelorom Kangom u startnoj postavi (i probuđenim Mirkom Ivanićem). Njihove plate zbirno iznose oko 1.000.000 evra neto što nije preterani luksuz uzimajući u obzir da su se crveno-beli oslobodili određenog balasta. Za desetoricu igrača koji su napustili Marakanu, crveno-beli su inkasirali simboličnih 3.500.000 evra. Ali su se oslobodili njihovih mesečnih zarada koje nisu bile male. Samo Mateo Garsija, Španac Hose Kanjas, Tomane i pozajmljeni Erik Jirka imali su oko 200.000 evra neto. Još kada se tome dodaju Branko Jovičić (Ural), Dušan Jovančić (Rize), Miloš Vulić (Krotone), Srđan Babić (pozajmljen Famalikau) dolazi se do godišnje uštede od 3.500.000 evra.
Ali, ovogodišnji specifičan prelazni rok, trebalo bi da predstavlja početak velike rekonstrukcije tima i značajnog smanjenja troškova. Crvena zvezda je u prethodnom periodu stigla do istorijskog maksimuma i za godišnje zarade igrača i stručnog štaba izdvajala 16.500.000 evra. Cifra koje može da bude isplativa samo u slučaju konstantog igranja u Ligi šampiona. I dalje Crvena zvezda u rosteru ima previše igrača koji primaju plate, a nemaju značajnu ulogu na terenu. A takvi su najskuplji.
Zaradu bi mogao da pojača transfer El Fardu Bena, donekle i Ričmonda Boaćija, dok su luksuzni vozovi Milana Pavkova odavno otišli.
Rekli smo da Dejan Stanković ima nadareniji tim od prošlogodišnjeg, ali prilično neizbalansiran, koga će morati da zaobiđu povrede i suspenzije kako bi mogao da se predstavi u punom kapacitetu. Navijači Crvene zvezde do ponedeljka u 23:59 nadali da će kadar biti ojačan levim bekom i još jednim vezistom.
Traganje za pravom alternativom Milanu Rodiću već dobija obrise nikad duže transfer sage. Posebno, što potencijalni reprezentativac već duže vremena igra na gornjoj granici iscrpljenosti, polupovređen. Pominjali su se stranci, ali na kraju se ništa nije desilo. Biće to velika kocka, jer će Marko Gobeljić i Milan Gajić do decembra morati da glume opcije na levom boku.
Štoperi iz inostranstva (ne samo Lindzi Rouz kao Stankovićeva želja) bili su na čekanju, dok se Miloš Degenek ne proda. Na kraju se ni to nije desilo… Činjenica je da se Vladan Milojević plasirao drugi put u Ligu šampiona sa standardnom odbrambenom četvorkom koja je i danas u glavnoj ulozi (Gobeljić, Milunović, Degenek, Rodić), ali svi oni su bili godinu dana mlađi i gladniji uspeha. Crvena zvezda nije želela da dovede ispomoć Seku Sanogu i rastereti ga pritiska kartona, pošto je logično da evropske mečeve u Ligi Evrope igra sa dvojicom igrača defanzivnijih karakteristika.
Tokom prelaznog roka Dejan Stanković se ponašao prilično mirno, gotovo da nije vršio pritisak na čelnike kluba, iako je sa njegovog preliminarnog spiska doveden samo Srđan Spiridnović. Odbramebni gard imao je i 24 sata po završetku letnje pijace rečima da je zadovoljan momcima koje ima na raspolaganju.
Drugo je pitanje da li on to zaista misli. Ali da ne ulazimo u diskreciono pravo mladog šefa stručnog štaba, koji bi sa energičnijom reakcijom kada je u pitanju dovođenje špica lakše došao do Evrope. Odnosno, imao bi aduta više da izbaci Omoniju i donese u kasu jače UEFA bonuse. Fudbal nije egzaktna nauka, ali sa Dijegom Falčinelijem, koji sluti da postane pogodak, deluje da bi bunker kiparskog šampiona bio razbijen. A da bi utisak Zvezdinom letu, Stankovićevm radu, pa i kompletnom prelaznom roku bio drugačiji.
Zvezda će možda i preživeti bez rezervnog levog beka i defanzivnog veznog, posle odlaska Jovičića i Jovančića, ali za sve u Ljutice Bogdana trebalo bi da bude poražavajuće nešto drugo. Posle dva učešća u Ligi šampiona Crvena zvezda nije imala šta da ponudi evropskom tržištu. Samo je Miloš Vulić za simboličnih 800.000 evra otišao u Krotone… Minorna cifra ako se zna da je Univerzitatea iz Krajove prodala igrača za 7.500.000 evra, dok je vezista Leha iz Poznanja otišao u Brajton za 11.000.000 evra. O Dinamu iz Zagreba da ne govorimo….
Taj korak unazad, koji personifikuje plasman u Ligu Evrope, trebalo bi da otvori prostor Veljku Nikoliću i Željku Gavriću. Nisu želeli da ih prodaju na prvu loptu ljudi iz Zvezde, svesni da bi njih dvojica vrlo brzo mogli da budu zamajac novog finansijskog zaleta. Nekada klubovi prave projekt – pomalo i nasilno – ali Veljko Nikolić je, uz sve prateće nus pojave, uz Mirka Ivanića najkonstantniji Zvezdin igrač. Gavrić čeka kontinuiranu šansu. Oni zajedno na mesečnom nivou zarađuju između 16.000 i 18.000 evra. Sto posto su u vlasništvu Zvezde i predstavljaju nadu da bi mogli da donesu i sportski i finanijski benefit. Makar 10.000.000 evra. Videćemo hoće li se istrajati na Strahinji Erakoviću… I koliku će šansu dobiti klinci u Ligi Evrope. Kada se vide ulazni i izlazni transferi Crvena zvezda je zaradila nešto više od 3.000.000 evra. Pre 14 meseci više je donela prodaja samo Dejana Joveljića.
Žale navijači, ali žale i pojedini čelnici Crvene zvezde. Jer su se u korona uslovima ozbiljni igrači mogli dovoditi za male pare. Neki koji nisu pominjani u javnosti. Možda je zima nova šansa.
CRVENA ZVEZDA
DOŠLI
Srđan Spiridonović (Pogon Ščešni) 250.000 evra
Aleksandar Katai (slobodan igrač)
Gelor Kanga (slobodan igrač)
Dijego Falčineli (Bolonja) pozajmica
Luka Marković (Krotone) bez obeštećenja
ODLASCI
Mateo Garsija (Aris) 1.300.000 i 50% od narednog transfera
Miloš Vulić (Krotone) 800.000
Tomane (Samsun) 700.000
Dušan Jovnčić (Rize) 400.00
Branko Jovičić (Ural) 300.000
Erik Jirka (Mirandes) pozajmica
Srđan Babić (Famalikao) pozajmica
Milan Jevtović (Arhus) bez obeštećenja
Dejan Meleg bez obeštećnja
Hoze Alberto Kanjas bez obeštećenja