Strani čuvari srpske tegle meda
Piše: Slobodan Ikonić
Priča o srpskom litijumu ne silazi s dvostrukog koloseka i kreće se ka sve agresivnijoj fazi, za sada verbalnoj, između pobornika „rude budućnosti“ i onih koji smatraju da iskopavanje famoznog „kriptonita“, zbog načina eksploatacije, donosi nepopravljivu štete, najpre po prirodnu okolinu.
Već s pojavom priče da se u slivu Jadra na obroncima Cera nalazi jedno od tri najveća nalazišta jadarita u svetu, Srbiji se najednom nasmešila mnogo bolja budućnost u odnosu na turobnu i mukotrpnu prošlost. S euforičnim optimizmom se isticalo da su litijum-jonske baterije za električne automobile – kao obećavajuća alternativa automobilima koje još pokreću fosilna goriva – budućnost, a zemlja koja poseduje rudu za njihovu proizvodnju Eldorado. Tek poneko je bojažljivo ukazivao da to i nije baš tako.
Vremenom kritike su postale sve izraženije i argumentovanije i u njima nije manjkalo ni političkog angažmana i kampanje, kako bi vlast optužili da zajedno s kompanijom „Rio Tinto“ radi ekonomske koristi želi da uništi reke i šume jer, navodno, gde god je ova kompanija radila, za sobom je ostavila „jad i pustoš“.
I tako, projekat kompanije „Rio Tinto“ u dolini Jadra od kojeg je Srbija navodno odustala pre dve godine, ponovo je postao glavna tema, a sva je prilika da je njegovo obustavljanje, pod pritiskom protesta javnosti zbog potencijalne štete po životnu sredinu, bilo samo privid, dok se ispod površine pripremao teren za kopanje litijuma. Da od njega nije odustala ni EU, postalo je jasnije krajem prošle godine, kada je Evropska komisija sa Srbijom potpisala pismo o strateškom partnerstvu u oblasti baterija za električna vozila i kritičnih sirovina, uključujući litijum.
Litijum je jedna od 34 sirovine koje je EU navela u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama i ključna komponenta u nastojanju EU da odbaci fosilna goriva i pređe na čistu energiju. Očekuje se da će doći do povećanja potražnje za tim mineralom zbog sve veće proizvodnje baterija potrebnih za električna vozila i sistema za skladištenje energije. Evropa želi da sama pokriva što veći deo svojih potreba za litijumom, ali ne planira da ga kopa u svom „dvorištu“, već da ga uvozi iz Srbije.
EVROPA BEZ RUDNIKA
U Evropi ne postoji nijedan rudnik litijuma. Samo se pominje planiranje ekstrakcije litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu, ali i razmatra već postojeći rudnik na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, ima ga i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč–Grac–Strazbur, zatim u Italiji pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju.
Još pre 18 meseci nemački list „Handelsblat“ je objavio tajni dokument nemačke vladajuće koalicije, kojim se predviđa da eksploatacija litijuma treba da bude podstaknuta u Srbiji, da bi se osnažila evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine. Nemačka želi da obuzda rastući globalni uticaj Kine, a na tajnoj listi investicionih projekata koji je vlada te zemlje predala Evropskoj komisiji nalazi se i izgradnja rudnika litijuma u Srbiji, piše „Handelsblat“.
Reč je o planu da se s mrtve tačke pokrene inicijativa „EU Globalna kapija“ koja predstavlja odgovor na kineski „Pojas i put“, a u dokumentu se navodi da „Balkan treba da bude jedno od težišta inicijative Globalna kapija“. „Tamo (u Srbiji) treba da bude podstaknuta eksploatacija litijuma da bi se osnažila evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine“, piše u dokumentu u koji je nemački list imao uvid.
A na klackalici za i protiv, novi zamah je dao engleski „Fajnenšel tajms“ objavom da se Srbija sprema da „Rio Tintu“ da zeleno svetlo za otvaranje jednog od najvećih rudnika litijuma u Evropi, koji bi mogao da da značajan podsticaj evropskoj industriji električnih automobila. Britanski list navodi reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je dobio nove garancije od „Rio Tinta“, kao i da će se EU pobrinuti da svi ekološki uslovi u dolini Jadra budu ispunjeni.
„Ukoliko sve bude teklo po planu, rudnik bi mogao da bude otvoren do 2028. godine“, rekao je Vučić, dodajući da bi rudnik trebalo da proizvodi oko 58.000 tona litijuma godišnje – što je dovoljno da pokrije 17 odsto proizvodnje električnih automobila u Evropi, odnosno oko 1,1 miliona automobila godišnje. Uz zaključak da „stvarno veruje da bi ovo moglo da da predstavlja prelomni momenat za Srbiju i region“.
Ostrvski list dodaje da Evropa praktično nema domaću proizvodnju litijuma i „Jadar“ bi, prema podacima konsultantske firme „Fastmarkets“, zadovoljavao oko 13 odsto predviđene potražnje na kontinentu do 2030. godine. Dolina Jadra sadrži visokokvalitetni litijum i nalazišta rudnika su velika u poređenju sa sličnim kopovima u svetu, reći će za ovaj list viši analitičar „Fastmarketsa“ Martin Bejker.
Ovaj spoljašnji „zamajac“ iz Engleske trebalo je da bude podloga političkim akterima u Srbiji da krenu u agresivniju kampanju za eksploataciju rude jadarita. Najpre je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila da smatra da je litijum velika šansa za razvoj i otvaranje novih radnih mesta u Srbiji jer je u njemu budućnost pošto predstavlja naftu 21. veka, te dodala da bi u narednih šest godina u Srbiju moglo da bude uloženo 11-12 milijardi evra, a posao bi dobilo 20.000 ljudi.
Nije izostalo ni pominjanje Norveške, koja je, kako je rekla Brnabićeva, bila jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a kada je našla naftu, odlučila je da je vadi i to pod izuzetno teškim okolnostima u moru. Jedino je propustila da kaže da Norveška radi sama – od eksploatacije, do prodaje – bez stranih kompanija.
SRPSKA BATERIJA
U Srbiji imamo kompaniju „Eleven S“ koja zapošljava 110 ljudi iz 21 države sveta, koja je jedina van Kine uspela da napravi novu generaciju LFP baterija – bez nikla. To je i više nego u skladu s najboljim standardima zaštite životne sredine. Baterije su testirali i „Folksvagen“ i „Reno“ i „Stelantis“ a trenutno je na testiranju u „Dajmleru“ – rekla je Brnabić novinarima, sve uz političku poentu da ukoliko bi Srbija iskoristila šansu na pametan način, prosečne plate i penzije u budućnosti bi mogle da budu daleko iznad proseka EU.
Ipak, glavni promotor „litijuma“ je Vučić, koji je prilikom obraćanja iz Predsedništva ponovo izrazio svoje zalaganje za „mineral budućnosti“, navodeći da će se oko litijuma čak voditi i ratovi u budućnosti i da nije slučajno što je projekat „Jadar“ bio prekinut pre dve godine, te da su time pojedine zapadne službe htele da uspore razvoj Srbije.
Doduše, njegovo zalaganje sada prate pomirljiviji tonovi, pa je poručio da je o tom pitanju potrebno otvoriti diskusiju kojom će dominirati argumenti, da se ništa neće raditi na silu, da želi da građani Srbije odluče o otvaranju rudnika litijuma…
Naglasio je da se neće raditi ništa dok se ne dobiju garancije svih u Evropi da neće biti nikakvih štetnih efekata po životnu sredinu. „Mi u ovom trenutku govorimo sa svim najmoćnijim i najvažnijim ljudima iz Evrope i sveta o zaštiti životne sredine i dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke, čiste planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati uređeno u skladu sa najvišim svetskim standardima – nećemo počinjati ništa“, rekao je on.
Dakle, garancije treba da pruže oni koji u tajnim dokumentima predviđaju eksploataciju litijuma u Srbiji, a ne u svojoj zemlji, iako u Nemačkoj postoje značajna nalazišta, ali i pored finansijski i tehnološki moćne Nemačke eksploatacija ne kreće.
Oglasila se i kompanija „Rio Tinto“ saopštenjem da nacrt Studija procene uticaja na životnu sredinu, koji su realizovali nezavisni stručnjaci, pokazuje da se Projekat „Jadar“ može razviti na bezbedan način i u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU, te da će analiza ekoloških posledica biti „radikalno transparentna“.
„Rio Tinto“ je objavio preliminarne nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“, na čak 2.000 strana.
Ova rudarska kompanija tvrdi da projekat može da se realizuje bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. „Nacrti studija zasnovani su na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine“, naveli su u saopštenju i dodali da su nacrti rezultat rada koji je trajao šest i po godina.
S druge strane, kritičari i protivnici eksploatacije litijuma u našoj zemlji naglašavaju da je u pitanju samo „manipulacija na 2.000 strana“, koja će omogućiti „oživljavanje“ ovog projekta. Oni pitaju Anu Brnabić da li je tražila saglasnost za korišćenje studije na sednici Skupštine jer u studiji piše da je „studija vlasništvo kompanije ‘Rio Sava’ i da ne sme biti kopirana, distribuirana, objavljena ili reprodukovana u celini ili delimično, bez prethodne pisane saglasnosti ‘Rio Save’“.
A procedura procene uticaja na životnu sredinu (EIA) nalaže da je zvanično pokrene Ministarstvo za životnu sredinu. Zatim, prema Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu procedura ima tri koraka: skrining, utvrđivanje opsega i odgovarajuću EIA. Druga i treća faza obuhvataju javne konsultacije…
SKRIVENI AUTORI
Udruženje Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) navodi podatak da kompanija „Rio Sava“ u dostavljenim dokumentima, kao što je Elaborat o rezervama, krije imena autora studija, odnosno imena profesora s kojima su sarađivali, te konstatuje da se na ovaj način ozbiljno i drastično kompromituje ceo proces, koji kompanija i državni organi žele u javnosti da prikažu kao transparentan, zbog čega su se obratili Kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja. PAKT podseća javnost da je još u maju 2020. godine ustanovljeno da su fakulteti Rudarsko-geološki, Mašinski i Građevinski prihodovali u poslednjih nekoliko godina od kompanije „Rio Sava“ 100,5, 12,05 i 10,2 miliona dinara, a svi fakulteti su odbili da dostave PAKT-u i javnosti dokumentaciju o tome kakve su usluge pružali kompaniji.
I pored rešenja poverenika Rudarski fakultet ignoriše ovu odluku i dalje krije traženu dokumentaciju od očiju javnosti, dok iz PAKT-a očekuju da će Kancelarija poverenika vrlo brzo doneti identična rešenja za Mašinski i Građevinski fakultet i Institut „Jaroslav Černi“ (institut je u međuvremenu postao deo privatnog kapitala „čuvenog“ „Milenijuma“, o poziva se na ugovor o poverljivosti s kompanijom „Rio Tinto“).
U međuvremenu Čile, kao jedan od najvećih proizvođača litijuma, planira da nacionalizuje svoju ogromnu industriju, što znači da će vremenom kontrola nad operacijama litijuma u Čileu biti prebačena sa industrijskih giganata SKM i „Albemarle“ na posebnu državnu kompaniju.
To predstavlja novi izazov za proizvođače električnih vozila koji se bore da obezbede materijale za baterije, jer sve više zemalja pokušava da zaštiti svoje prirodne resurse. Meksiko je nacionalizovao svoja ležišta litijuma, Indonezija je zabranila izvoz rude nikla, ključnog materijala za baterije.
S obzirom na to da se radi o strateški značajnom pitanju, kako je naveo i Vučić, sličan postupak (nacionalizacije) se ne nagoveštava, osim, ali samo kao mogućnosti, da Srbija obezbedi proizvodnju baterija i električnih automobila u Srbiji.