Marko Kovačević, portparol Nove srpske demokratije, reagovao je na navode Duška Stjepovića, šefa pres centra Demokrata kada je rekao da su lideri DF-a, zarad skoro četiri miliona evra i obećanja budućih novčanih dotacija od Aleksandra Vučića, pristali da mu budu vjerni. Stjepović je takođe rekao da kad su pare u pitanju, liderima DF-a ne smeta ni što je Vučić sa Milom najbolji drug.
Reagovanje Kovačevića prenosimo u cjelini:
Ono što je uvijek smetalo našim neprijateljima jeste to što Srbi imaju između sebe komunikaciju. Stjepović navodi da Srbi u Crnoj Gori priznaju da su manjina ako imaju komunikaciju sa predsjednicima Srbije i Srpske. Potom sugeriše da bi valjalo da Srbi ostanu samo u okvirima Crne Gore i da tu traže svoje mogućnosti, jer je sve drugo pomaganje Đukanoviću.
A kada se Bečić i Abazović sastaju sa Hanom, koji se sastaje sa Milom i iznosi pohvale na njegov račun, da li je i to priznavanje nekog statusa? Zašto nije čudno kada oni razgovaraju sa Hanom, ili Dritan večera sa Tačijem a čudno je kada Srbi razgovaraju sa Srbima? Ili kada država Srbija pomogne srpske kulturne institucije u Crnoj Gori?
Stijepović sugeriše da tu pomoć treba odbiti, i okrenuti se samo državi Crnoj Gori, koja je poznata po tome koliko sredstava ulaže u srpsku kulturu i koliko joj medijskog prostora daje.
Jasno je da su se i DPS i Demokrate prepale od ideje političkog objedinjavanja Srba u regionu, jer znaju da to ne odgovara ni njima ni njihovim mentorima.
Srbi u Crnoj Gori nisu manjina, ali su svakako stabilniji faktor ako postignu zajedničko političko djelovanje sa ostalim Srbima na Balkanu. Jer nekoliko stotina hiljada Srba u Crnoj Gori, mnogo su snažniji faktor politički objedinjeni sa više miliona ostalih Srba iz regiona, nego ako se sami suprostavljaju ovom režimu i bore za svoja prava.
Političko objedinjavanje Srba u regionu je najveći problem našim neprijateljima.
A vidimo da su time nezadovoljni i DPS i Demokrate. A ta je priča tek otvorena, nije još realizovana. Zamislite paniku ukoliko do toga zaista dođe.