Kako su Hamasove rakete probile neprobojnu „gvozdenu kupolu“?

Najmoćniji odbrambeni sistem na Bliskom istoku možda i nije toliko moćan, a „životno osiguranje Izraelaca“, sistem protivraketne odbrane „gvozdena kupola“, izgleda da nije toliko neprobojan koliko se vjerovalo prije najnovijeg napada Hamasa na Izrael.

Isto kao što je ubrzo nakon udara postalo jasno da je Mosad omanuo ne predvidjevši akciju, urušene stambene zgrade u Tel Avivu pokazale su da moćni „kišobran“, koji bi gradove trebalo da zaštiti od raketnih napada – ne funkcioniše kako se svijet nadao.

Šta se zapravo desilo, i kako je jedna „militantna grupa“ uspjela da nadmaši jedan od najjačih sistema na svijetu – „gvozdenu kupolu“ koja je, prema vojnim izvještajima, u prethodnim rundama borbi imala čak 96 odsto uspjeha u presretanju raketa ispaljenih iz Gaze?

Koliko god da su ispravni stavovi pojedinih analitičara koji tvrde da zaštita „gvozdene kupole“ uljuljkuje Izraelce u lažni osjećaj da sebi mogu priuštiti ignorisanje vjekovnog sukoba sa Palestincima, umjesto da ga diplomatskim putem konačno riješe – razlozi za ovaj kiks su ipak konkretniji.

Faktor iznenađenja

General Luka Kastratović za RT Balkan ukazuje da je poraz „Gvozdene kupole“ samo dio šire slike.

„U Izraelu svaki građanin, uključujući i žene, služi vojni rok. Oni su se kroz istoriju, posebno nakon Drugog svjetskog rata iskalili kao borci, a njihova služba Mosad kao najjača, pa je sve ovo bilo totalno iznenađenje. Pitanje je da li je to bila neka režija sa strane, da bi se izazvao novi sukob, pa zatim započela osveta, ili su se Izraelci samo uspavali. Druga infantida (drugi palestinski ustanak) počeo je još 2000. godine, ali i dalje nije završen i bilo je očekivano da se Palestinci naoružavaju i pripremaju osvetu“, ukazuje Kastratović.

Dok je Izrael vjerovao u svoju nadmoćnost, Hamas je vrijedno radio na naoružavanju, i kako naš sagovornik dodaje, iskoristio situaciju u Ukrajini, kao i to što brojne rute za šverc oružja prolaze preko Bliskog istoka.

„Hamas je napravio iznenađenje slično onom kad su Izraelci 1967. godine za šest dana uništili kompletnu avijaciju Egipta. Izrael je napravio neprobojnu protivazdušnu odbranu, ali u ovom slučaju nije reagovao blagovremeno. Pripadnici Hamasa ušli su u njihove kasarne i baze, imali su jake raketne sisteme, dronove i ‘gvozdena kupola’ nije mogla da reaguje kako treba jer nije na vrijeme uočila ciljeve“, tvrdi Kastratović.

Razlog dominantnosti Hamasa u ovom okršaju, prema pisanju zapadnih medija, najvjerovatnije je to što je grupa Izrael zasula kišom od 5.000 raketa u periodu od samo 20 minuta i tako preopteretila „gvozdenu kupolu“. Na sve to, iz Gaze je poletjelo i 35 dronova kamikaza. Sistem se, tvrde oni, ispraznio u početnim salvama udara, a zatim je odbrana ostala otvorena, kada je moralo da počne dodatno punjenje.

Pobjeda „na kvantitet“

Da su na dobrom tragu, ukazuje i vojni analitičar Andrej Mlakar.

„Hamas je provalio sistem koji je nastao posle Drugog libanskog rata, 2006. godine, a napravljen je 2008. i trebalo da omogući da se zaustave tadašnji masovni raketni napadi Hezbolaha i Hamasa i zaštite veliki izraelski gradovi poput Tel Aviva, Jerusalima i Haife. U početku, kada je lansirano po pet, deset, 20 ili 30 raketa, on je davao dobre rezultate, ali prošlo je dosta vremena i Palestinci su uočili da se sistem može obmanjivati tako što će se lansirati veliki broj raketa, odnosno 100, 150 ili 200“, objašnjava Mlakar.

Praktično, Hamas je ovu bitku dobio „na kvantitet“.

„Testiranje sistema rađeno je u maju 2021. godine i uočeno je da se sa lansiranjem 150 raketa vjerovatnoća uništenja od 86 odsto smanjila na nekih 30 odsto, pa čak i manje. Hamas je napadajući s velikim brojem projektila igrao na asimetričnu upotrebu protivraketnog sistema“, objašnjava sagovornik RT Balkan.

„Gvozdena kupola“, naime, radi po određenim algoritmima. Prvo se proračuna putanja leta neprijateljskog projektila i utvrdi se da li raketa ide prema naseljenom mjestu. Ako ne ide, ignoriše se, a ako ide, onda se lansira presretač.

„Pošto su izraelske rakete izuzetno skupe i koštaju 2,5 do pet miliona oni uopšte nisu ni presretali projektile koji su padale po jugu Izraela. Ali u ovom slučaju, kada je Hamas lansirao ovako veliki broj raketa, sistem bukvalno prestaje da postoji. Uz to, zakazala je i logistika, jer, pošto su zbog borbenih djelovanja zakrčeni putevi, popunjavanje sistema je na jako niskom nivou“, ukazuje Mlakar.

Sistem „gvozdena kupola“ ima raketni bacač naoružan sa 20 projektila „tamir“, dok su rakete koju je lansirao Hamas, prema pisanju zapadnih medija, mnogo jeftinije od izraelskih.

Hamasovo tradicionalno oružje je raketa „kasam“, koju mediji na Zapadu opisuju kao jeftino oružje „napravljeno u garaži“, sastavljeno od industrijskih cijevi, domaćeg raketnog goriva od šećera i đubriva kalijum nitrata i komercijalnog eksploziva. Kažu i da je grubo i neefikasno.

Mlakar, međutim, ukazuje da su Hamasove rakete „daleko više od raketa kućne radinosti kakve su bile davnih dana“.

„To su sada izuzetno složene rakete sa preciznim sistemima vođenja i veoma malim stepenom odstupanja prilikom pogotka, pa pošto je Izrael gusto naseljen, prave veliku materijalnu štetu. Zapravo, ključ svega je da Izraelci nisu naučili ono što je trebalo da nauče posle Drugog libanskog rata i zbog toga je raketna baza iz Gaze uspela da pobedi složenu izraelsku tehnologiju“, zaključuje vojni analitičar.

Šta je „gvozdena kupola“?

Izraelski odbrambeni sistem „gvozdena kupola“ je kopneni sistem koji presrijeće i uništava rakete i minobacače kratkog dometa. Postao je oslonac odbrane zemlje od svog uvođenja 2011. godine.

Napajaju ga raketne baterije koje se mogu braniti od minobacačkih napada i raketa poput onih koje su lansirane sa palestinskih teritorija.

Osjetljivi radar detektuje nadolazeći metak udaljen od četiri do 70 kilometara i predviđa njegovu putanju i tačku udara. Kontrolni centar obrađuje te informacije i povezuje se sa lanserom koji ispaljuje projektil da uništi metak. Sistem je dizajniran da reaguje samo na projektile koji predstavljaju prijetnju, posebno po naseljena mjesta.

Kupolu je razvila izraelska kompanija „Rafael advansd difenz sistems“, ali se od 2011. godine projektu priključio američki „Rajteon“.

Priča o „gvozdenoj kupoli“ našla se u fokusu i ranije, tokom sukoba u Ukrajini, kada je Kijev od Izraela zatražio isporuku tog sistema.

Kasnije je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao da državi ipak nije potreban ovaj protivraketni štit, budući da  je, kako je ustvrdio, konstruisan za odbranu od projektila male brzine i malog udara „stvorenih u garažama“, te je kao takav neefikasan protiv balističkih i krstarećih projektila.