Šta muti nova Vlada: Ni traga od Evrope sad 2, tvrde da se neće zaduživati a ostavili prostor za to od čak preko milijardu evra!

Nakon što je juče premijer Milojko Spajić zajedno sa ministrom finansija Novicom Vukovićem predložio nacrt budžeta za 2024. godinu uslijedile su brojne reakcije od strane opozicionog građanskog pokreta URA, što je svakako pratila jučerašnja skupštinska polemika.

Naime, predlogom Zakona o budžetu Spajić vješto izbjegava da pomene povećanje plata, već govori o povećanju penzija, a što bi trebalo da bude realizovano početkom sledeće godine.

Podsjećanja radi, glavni motivi Pokreta Evropa sad u kampanji su bili predstavljanje programa Evropa sad 2 prema kome bi minimalna penzija porasla na 450 evra, minimalna zarada na 750 evra dok bi prosječna plata u Crnoj Gori bila okruglo 1.000. Međutim, od kako je postao mandatar a kasnije premijer, Spajić gotovo da je zaboravio na svoja predizborna obećanja te od ove priče, u nacrtu budžeta, govori samo o stavci povećanja penzija.

To, međutim, nije bio slučaj kada se govorilo o programu Evropa sad Vlade Zdravka Krivokapića. Tada se napravio pritisak javnosti na poslanike crnogorskog Parlamenta da oni ne žele da se građanima povećaju zarade i faktički su natjerali parlamentarce da izglasaju program, koji je kasnije prerastao u političku partiju. Tada se na sva zvona govorilo o istorijskom uspjehu Krivokapićeve Vlade da se povećaju plate i penzije, iako su poslanici većine upozoravali da će od toga nastati politički pokret.

Spajić ostavio prostor da se zaduži 1,15 milijardi eura iako je kazao da ni jedan evro neće doći iz zaduženja

Vlada premijera Milojka Spajića je predlogom budžeta za 2024. godinu sebi ostavila prostor da se može zadužiti za 1,15 milijardi evra, od čega 650 miliona evra za potrebe obezbjeđenja nedostajućeg novca u 2024. godini, kao i dodatno “izuzetno” za još 500 miliona za potrebe refinansiranja duga i stvaranja fiskalne rezerve za 2025. godinu.

Dodatno Vlada se u 2024. može zadužiti i za finansiranje projekata u iznosu od 933 miliona evra, gdje se nalaze kredit za dionicu auto-puta Mateševo-Andrijevica od 200 miliona, kupovina vojnih brodova od 120 miliona, za rekonstrukciju pruge od Bara do Golubovaca za 113 miliona, izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova 85 miliona… Tako da bi teoretski ukupno zaduženje u narednoj godini ako dobije podršku poslanika moglo iznositi dvije milijarde.

Predlog budžeta za 2024. nije razmatran na sjednici Komsije za ekonomsku politiku i ministri ga nijesu dobili do početka jučerašnje sjednice Vlade

Minimalna penzija će od januara iznositi 450 evra i primaće je 75.000 penzionera, a za ovo povećanje i tri redovna usklađivanja penzija u 2024. godine biće potrebno dodatnih 170 miliona evra, pa će za isplatu penzija u narednoj godini biti potrebno 737 miliona evra.

Predlogom budžeta nema novca za dvije najsiromašnije grupe stanovnika, oko sedam hiljada porodica korisnika socijalne pomoći – materijalnog obezbjeđenja za koje je ostala ista stavka kao i prethodne godine od 10 miliona eura. Visina mjesečne naknade za materijalno obezbjeđene porodice sa jednim članom sada iznosi 85 evra, dok je za porodicu sa pet i više članova 161 euro. Druga zaobiđena ugrožena grupa su takozvani srazmjerni penzioneri kojih ima oko 11 hiljada koji preživljavaju sa stotinjak eura. Za njih i dalje neće važiti granica minimalne penzije od 450 evra.

Izbjegavanje odgovora

Premijer Milojko Spajić i ministar finansija Novica Vuković na konferenciji za novinare najavili su da će nova zaduživanja biti za refinansiranje starih dugova i za kapitalni budžet, a da će se ostatak potreba finansirat novcem iz sopstvenih prihoda.

Njih dvojica nijesu odgovorili na pitanja kako će i po kojim kamatama obezbijediti veći dio novca iz zaduženja i po kojoj kamatnoj stopi. Najavili su da će se od nedostajućeg novca oko 110 miliona eura obezbijediti kod domaćih banaka po kamatnoj stopi od oko šest odsto.

Spajić ni nakon više insistiranja novinara nije htio da kaže da li je u predlogu budžeta projektovano obećanje o povećanju prosječne zarade u državi, niti kada će ona biti povećana.

“Ispunićemo obećanje. Sve je rečeno 50 puta”, kazao je Spajić.

Premijer je kazao da je ovaj predlog budžeta “odraz odgovornosti prema onome što su obećali građanima, a sa druge strane odraz fiskalne održivosti i makroekonomske stabilnosti”.

“To je taj balans koji nas je krasio u prošlosti i nadam se u budućnosti”, kazao je Spajić.

Vuković je naveo da predlog budžeta za narednu godinu ima za cilj diverzifikaciju ekonomske aktivnosti, povećanje konkrentnosti privrede, jačanje otpornosti crnogorske ekonomije na eksterne šokove, obezbjeđivanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, unapređenje poslovog ambijenta, pokretanje snažnog investicionog ciklusa i unapređenje standarda građana.

On je rekao da budžet karakterišu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi, sa ostvarenjem stope realnog ekonomskog rasta od 3,8 odsto u narednoj godini, kao i ograničavanje inflatornih pritisaka kroz smanjenje stope inflacije.

Ni traga o programu “Evropa Sad 2”

U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, koji je danas usvojila Vlada, nema ni traga o programu “Evropa sad 2”, čime je premijer Milojko Spajić još jednom prevario građane, saopštili su iz Građanskog pokreta URA.

Iz te partije su kazali da je Spajić prije izbora obećao da će odmah nakon dolaska na vlast podići plate i penzije svima, te da se nakon izbora predomislio i rekao da će to biti za godinu.

“Sada kako smo sinoć čuli od Spajićevog ministra finansija ispunjavanje tog obećanja se odlaže za 2025. godinu”, rekli su iz GP URA.

Oni su naveli da priča o realizaciji programa “Evropa sad 2” podsjeća na priču o bankrotu koja je, kako su dodali, već u potpunosti razotkrivena.

“Spajić je današnjim predlogom budžeta demantovao sopstvene najave o bankrotu Crne Gore, za koje se još nije izvinio građanima zbog širenja panike”, kaže se u saopštenju, prenosi agencija Mina biznis.

Iz GP URA su ocijenili da je Spajić danas potvrdio da su državne finansije stabilne i da će se svi rashodi finansirati iz tekućih prihoda.

“To svakako ne bi mogao biti slučaj za državu koja je prema riječima Milojka Spajića i Branka Krvavca trebala da bankrotira u junu, pa u septembru, pa u oktobru, pa u novembru. Bankrota Crne Gore nema ni na mapi, a kako vidimo nema ni programa ‘Evropa sad 2’”, poručili su iz URA-e.

Oni su, govoreći o kapitalnom budžetu, ocijenili da je poražavajuća činjenica da je u njemu sjever Crne Gore u potpunosti zapostavljen i da će brojne opštine dobiti samo simbolične iznose za kapitalne projekte i njihovo nezadovoljstvo smatramo u potpunosti opravdanim.

(Vijesti/BORBA)