Sin heroja Milenka Pavlovića: Kad shvatiš da se u tom njegovom poslednjem letu prepliću odluke Kneza Lazara, heroja sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana, onda shvatiš da nemaju svi takvog oca
„Za tih nešto više od 9 godina provedenih sa njim u ovom životu dobio sam više nego neko ko sa svojim roditeljima provede 50 i više godina. Ozbiljnu lekciju o čojstvu i junaštvu. Kad shvatiš da se u tom njegovom poslednjem letu (boju) protiv tako nečega nakaradnog kao što je NATO pakt prepliću odluke Svetog Srpskog Kneza Lazara i njegovih vitezova, heroja sa Cera, Kolubare i Kajmakčala, vojvode Putnika, Mišića, Stepanovića i Bojovića, besmrtne srpske heroine Milunke Savić i mnogih drugih shvatiš da se milioni rode a da nemaju takvog oca„, rekao je za IN4S Nemanja Pavlović, sin čuvenog pukovnika Milenka Pavlovića koji je poginuo pre 25 godina, 4.maja 1999. godine braneći srpsko nebo od NATO agresora.
Na dan kad je stradao stiglo je naređenje o poletanju na NATO avione koji su nadleteli Valjevo. Bio je dežuran, prišao je „migu 29″ i iz kokpita izvukao kolegu uz reči: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!“. Po toj rečenici ostap je večno upamćen.
„Sve koje pomenusmo ostavili su neizbrisiv trag u istorijskom biću srpskog naroda, oni su pečat mnogih pokoljenja i zato se daju u vremenski okvirima na 50 ili 100 godina, tako da svaka generacija može da se osvetli novom lučom mučeništva. Lazar, Obilić, Sinđelić, haduk Veljko, Skenderbeg, Karađorđe, Miloš Ćirković, Milenko Pavlović…„, ističe on.
Nemanjin otac posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost. Srpska pravoslavna crkva je njegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja, ali, nažalost, nikad nije dobio Orden narodnog heroja. Iako tu titulu nema, Milenko je očima svojih sinova Srđana i Nemanje, supruge Slavice, i srcima građana Srbije, heroj bez premca.
Mnoga deca vojnih lica pamte očeve po nekoj strogoći…za mene je to bilo nepoznato, smatra Pavlović i dodaje da je sa svojim ocem sam imao drugarski odnos, gde je imao veliku slobodu.
„Od 4. godine skijam, nešto kasnije sam naučio da plivam. Sećam se da sam dok smo se vozili žičarom na Pančićev vrh učio tablicu množenja. Umeo je da spoji lepo i korisno“, kaže za IN4S mladi Nemanja.
Kako dodaje ništa ne bi imao da mu kaže, čak blagodari Bogu što mu je dao takvog roditelja. Par dana pre njegovog odlaska u večnost i njihovog poslednjeg susreta u ovom životu, on mu je, kako dodaje, proveo u naručju ništa ne predosećajući.
„Samo onaj ko žrtvuje sebe za bližnje svoje, za porodicu, za svoje selo, za svoj grad, za svoj narod, za istinu i pravdu Božiju, zna sigurno da ga buduća pokoljenja neće zaboraviti, a to što se taj njegov podvig neguje sve više i više iz godine u godinu je samo potvrda svega toga, a meni kao sinu je srce kao planina. Takođe, napomenuo bih da je njegov život još vredniji, jer je svoju večnost zadobio jevanđeljskim podvigom ispunjavajući bićem svojim reči Apostola Mateja: “Ko čuva život svoj izgubiće ga; a ko izgubi život svoj Mene radi, naći će ga. (Mat. 10, 29).“ Hristos Vaskrse!„, zaključio je mladi Pavlović za IN4S.
Milenkove nagrade:
– Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima
– Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena
– Orden za hrabrost
– Srpska pravoslavna crkva je njegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja
– Posthumno mu je dodeljen Zlatni letački znak
– U njegovu čast podignut je spomenik u Valjevu, ali i spomen-kompleks u Gornjem Crniljevu