Mali: Đilasova ekonomska politika je definicija bankrota

Srbija danas niti ima rupe u budžetu, niti građani imaju rupe u sećanju, izjavio je ministar finansija Vlade Republike Srbije i potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali, istakavši da su otplaćeni preskupi krediti bivše vlasti koja je „vodila računa isključivo o sopstvenim interesima“.

Reagujući na tvrdnje Dušana Nikezića iz Stranke slobode i pravde da je Srbija imala „najveću mesečnu rupu u budžetu u istoriji od čak 136 milijardi dinara u decembru, što je veći deficit od ukupnog godišnjeg deficita iz 2011. godine“, Mali je rekao da su „Nikezićevi, odnosno Ðilasovi “podaci“ koje pokušavaju da poture, daleko od istine koju Srbija danas živi“.

„Čudi me kako ga nije sramota od samog sebe, kao nekadašnjeg pripadnika vlasti, koji je svesrdno doprineo da Srbija srlja u ambis, da sada govori o BDP-u, deficitu, javnom dugu. Podsetiću ga da je upravo on uspeo da zaduži Srbiju zelenaškim kreditom, emitovanjem desetogodišnje obveznice, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto“, napomenuo je Mali.

Mali je naveo da je aktuelna vlast uspela da „otplati i taj i druge preskupe kredite, te bivše vlasti, koja je vodila računa isključivo o sopstvenim interesima“.

„Naše kamate danas su jedan, dva odsto, a razlika u odnosu na njihovo zaduživanje je više nego očigledna. Pritom, napominjem da je veoma važno za šta se krediti uzimaju, jer se mi, za razliku od njih ne zadužujemo da bismo isplaćivali plate i penzije, već da bismo gradili i stvarali bolje mesto za život naših građana“, rekao je Mali i naglasio da je uprkos svim izazovima, Srbija danas zemlja sa zdravim javnim finansijama i da nema krizu javnog duga, koji je trenutno na nivou od 52,1 odsto, što je daleko od 60 procenata koliko propisuje Mastriht.

Naveo je da je Srbija u doba najveće zdravstvene i ekonomske krize ikada uspela da ostvari dominantan privredni rast u Evropi, jer je prošlu godinu završila sa rastom od 7,4 odsto.

„Kada pogledate kumulativno, uz rezultat od minus 0,9 odsto iz 2020. godine, rast je 6,4 procenta“, objasnio je Mali.

Ne samo da je naša privreda pokazala, kako je rekao, da je otporna na krizu, već smo aktivnim, brzim i efikasnim merama uspeli da održimo nivo privredne aktivnosti i zato je Srbija prva po stopi rasta ekonomije u doba najveće krize.

„Dok su Nikezić i njegov gazda arčili javne finansije, gurajući novce po tajnim računima širom sveta, privredni rast je bio minus 0,7 odsto, a da nisu imali potrese poput pandemije virusa korona. To znači da nisu imali novac niti za plate, niti za penzije, a kamoli za investicije“, napomenuo je Mali.

Mali je naveo da je za deset godina, BDP Srbije uvećan za skoro 20 milijardi evra i da je u apsolutnom iznosu prošle godine, prema procenama, iznosio oko 53 milijarde evra, što je znatno više nego 2012. godine, kada je bio 33,7 milijardi.

„Država je spremno dočekala krizu koja je izazvana pandemijom virusa korona, jer vodi odgovornu ekonomsku politiku, ali da je zbog prethodne vlasti bila prinuđena na teške mere i fiskalnu konsolidaciju“, rekao je Mali.

„NJihova ekonomska politika je deficinija bankrota. Kada smo preuzeli vlast, nismo imali drugo rešenje nego da započnemo reforme i zato smo imali četiri godine suficit u budžetu. Zahvaljujući tome imali smo dovoljno novca da vraćamo njihove preskupe dugove, ali i da pomognemo građanima i privredi. Država je u poslednje dve godine izdvojila ukupno 8,7 milijardi evra u okviru paketa pomoći, radi sprečavanja posledica pandemije virusa korona“, napomenuo je Mali.

Dodao je da građani sada imaju poverenja u državu koja ispunjava svoje svako obećanje, u dan i u dinar.

„Znaju da je politika vlade usmerena ka stvaranju boljeg mesta za život. Mi danas, uprkos svim izazovima gradimo deset auto-puteva, brzu železnicu, počeli smo da gradimo metro, završavamo kliničke centre, rekonstruišemo bolnice, nabavljamo lekove, respiratore, vakcine, sve ono što je potrebno. To je razlika između nas i njih, koji javne finansije vide isključivo kao plen“, rekao je Mali.

Mali je zaključio da je Srbija, „kojom su Nikezić i lopovska družina kojoj pripada vladali, bila toliko razorena i nestabilna da je iz nje čak i MMF pobegao 2011. godine, jer su imali rastući javni dug, negativnu stopu rasta, dvocifrenu inflaciju i kurs koji je divljao“.