Kolika je vjerovatnoća da se ponovi Černobilj? Da li je Evropa spremna za nuklearnu katastrofu u Zaporožju?

Napadi na najveću evropsku nuklearnu elektranu na jugoistoku Ukrajine i dalje zabrinjavaju čitavu Evropu. Riječ je o nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Zauzeta od strane Moskve ubrzo posle invazije na Ukrajinu 2022. godine, elektrana je često u unakrsnoj vatri, postajući tako stalni izvor zabrinutosti međunarodnih posmatrača. Neki čak upozoravaju na nuklearnu katastrofu, sličnu Černobilju.

U poslednjem zabrinjavajućem incidentu u aprilu u fabriku je udario dron, pri čemu obije strane krive jedna drugu.

Napad dronova kamikaza na Zaporožje bio je „čin bezumlja“, rekao je bivši glavni nuklearni inspektor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Robert E. Keli.

On dodaje da „zaista ne postoji nikakva mogućnost da bi ovakvi napadi“ mogli da izazovu eksploziju fabrike.

IAEA je potvrdila da nije primjetila nikakva strukturna oštećenja nakon poslednjeg incidenta, 7. aprila, iako je oštro osudila napad.

„Šanse za černobiljski scenario ravne nuli“

Neki prethodni napadi na Zaporožje rezultirali su nestankom struje. Tehnički, ovo je jako opasno. Bez struje, nuklearni reaktori ne mogu da se ohlade, pregriju se i mogu da eksplodiraju – baš kao u Černobilju. Ali šanse da se to desi danas su „u suštini ravne nuli“, kaže Keli.

„Černobiljski reaktor je iznenada uključen punom snagom sa svom tom vodom u njemu, koja se pretvorila u paru u djeliću sekunde i samo raznijela tu zgradu u komade“, objašnjava on.

„Reaktori koji se danas prave izgrađeni su po potpuno drugačijim principima. Černobiljski reaktori uključuju tone zapaljivog grafita za kontrolu nuklearne reakcije, dok reaktor na vodu pod pritiskom (PWR) u Zaporožju to ne radi.

„U Černobilju, grafit se zapalio i izbacivao radioaktivne izotope i pepeo u atmosferu danima sve dok požar nije ugašen. PWR nemaju takav problem zapaljivosti, što je ogromna prednost. Voda ne gori.“

„Takođe, černobiljski reaktor je bio unutar velike obične industrijske zgrade koja je uništena eksplozijom pare i masivnim požarom. PWR (osim nekoliko starijih ruskih reaktora) se uvijek gradi unutar masivne betonske i čelične kupole dizajnirane da zadrži paru posle eksplozije i da uspori svako curenje radioaktivnih izotopa u životnu sredinu“.

Čini se da više faktora dodatno smanjuje rizik u poređenju sa 1986. godinom.

Tokom prethodnih nestanka struje u Zaporožju, snabdijevanje električnom energijom preusmjereno je iz drugih izvora, kao što je obližnja elektrana na ugalj Zaporiška – najveća termoelektrana u Ukrajini – i iz dizel generatora. Ovo ograničava šanse za opasni nestanak struje.

Svaki reaktor u Zaporožju je, takođe, trenutno u režimu gašenja, za razliku od černobiljskog, koji je bio potpuno operativan. Uprkos tome što je Moskva preuzela kontrolu elektrane, osoblje fabrike je uglavnom ostalo na svojim mestima, smanjujući rizik od pogrešnog rukovanja.

„Ukrajinski građani koje su Rusi natjerali da ostanu u Zaporožju i vode ovu fabriku dvije godine treba da budu tretirani kao heroji, a IAEA bi mogla da igra ulogu u tome“, dodaje Keli.

„Postoji tendencija da se oni tretiraju kao saradnici okupatora. Mislim da bi trebalo da dobiju medalju zato što su služili zemlji u teškom položaju, prošli su kroz pakao“.

Da li je Evropa spremna?

Kratak odgovor je, izgleda – da.

Više od 150 reaktora trenutno radi u 27 zemalja članica EU. Svaka zemlja ima agenciju za nuklearnu pripravnost, čak i one koje nemaju reaktore.

„Koordinacija se mnogo povećala od katastrofe u Fukušimi 2011.“, kaže za Euronews specijalista za hitne slučajeve u Švedskoj agenciji za radijacionu bezbednost Jan Johanson.

Smernice za nuklearnu bezbednost obično međunarodno uspostavlja IAEA. U Evropi, organizacija koja koordinira bezbjednosne procedure u različitim zemljama je HERCA, dok je EMSREG telo EU koje obezbjeđuje njihovu primenu u pojedinačnim državama.

„HERCA je bila prilično aktivna u pogledu Ukrajine, u pokušaju da se usaglasi i razgovara o tome šta da se radi ako dođe do nuklearne nesreće u Ukrajini“, kaže Johanson.

Kako izgleda plan reagovanja na nuklearni incident? „Priprema je najvažniji deo“, objašnjava Johanson.

„Šta god da se desi, čak i topljenje jezgra, proći će neko vrijeme prije nego što se desi. Ako nešto krene naopako, generalno ćemo znati sve o tome pre stvarnog curenja radijacije“.

 

(euronews)