Izrael će neminovno intervenisati u Rafi, Tramp opet ima šansu
Piše: Ivan Vučković, potpredsjednik Skupštine grada Bora, magistar filozofije i politički analitičar
Sukob Izraela i Palestine, odnosno sukob Jevreja i Arapa u okviru onoga što nazivamo „Bliski istok“ jeste sukob bez kraja. Katkad će se naravno taj sukob ponovo smirivati pa čak potpuno utihniti ali se nikada neće u potpunosti završiti. Trenutno je sukob u zenitu i svi novi a do kraja nepromišljeni potezi mogu dovesti do još ozbiljnije krize. Pojas Gaze kao i sam grad Gaza već jesu u problemima jer su se borbe u tom delu dodatno pooštrile.
Iran je, u neku ruku, pomogao Sjedinjenim Državama svojim napadom na Izrael jer je time odložio humanitarnu katastrofu koja se sprema u Rafi. Takozvana „zona bezbednosti“ koju u delu Gaze kontroliše Izrael se konstantno pomera i, bez obzira na to što je u pitanju vrlo mali prostor, Izrael konstantno napreduje.
Rafa je strateški važan grad i Izrael će, sasvim sam siguran, intervenisati u Rafi. Suviše je uloženo u celokupnu ofanzivu i organizaciju da bi se sada stalo. Pored ostalog, i sama odbrana Izraelaca od Irana je previše koštala (u odnosu na troškove samog napada). Nakon intervencije u Rafi, sukob će znatno eskalirati a dalja podrška Sjedinjenih Država ne bi, na neki način, bila legitimna nakon Rafe.
Šolc se nedavno usudio da „savetuje“ Kinu u vezi sa njenim odnosima sa Rusijom. Takav stav Zaharova je s pravom ocenila negativno i dodala da je Šolc ispao poput nekog „školarca“ koji nije uradio domaći. Van toga, treba se setiti da je Tajvan i dalje problematičan (tj. iz ugla Kine, problematična je američka podrška Tajvanu), ponovo neki potežu i pitanje Čečenije a što se regiona tiče, aktualizuju se stvari oko problema sa tzv. genocidom u Srebrenici ali i dodatni problemi oko „Kosova“.
Nedavno i više nego dobar govor predsednika Vučića na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem je poentirao da bi rezolucija o genocidu samo stvorila dodatnu nesigurnost u regionu i produbila jaz među narodima.
Na kraju, treba se setiti Ukrajine i uzroka rata. Nemoguće je prekinuti taj rat a da, pored ostalog, više ne bude doveden u pitanje status Krima koji je, pre gotovo tačno deset godina na referendumu, odlučio o svojoj sudbini. O Donbasu i Donjecku se donekle može pregovarati, mada minimalno. Ne bude li tako, rat može poprimiti „vijetnamski scenario“ u kojem će opet, u jednom trenutku, Sjedinjene Države biti „u prilici“ da se „časno“ iz svega povuku. Verujem ipak da će američki izbori uticati na to da se stvari reše znatno ranije.
Više od šest meseci je do američkih izbora i mnogo se toga može promeniti ali u ovom trenutku, malu, ali ne beznačajnu, prednost dajem Trampu.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)