Crna Gora i Srbija

Piše: Čedomir Antić

Za srpski narod nastupili su teški dani. Naš neprijatelj je moćan, njegovo ime su Sjedinjene Države, njegovo ime je SR Nemačka – satelit američki. Sve ostalo je uzgred. Kao što u novinama možemo da pročitamo o nekom događaju u Maliju ili Mjanmaru. Znamo ko su pozitivci a ko negativci na osnovu prepričane loše prevedene vesti agencije kojom upravlja neki rudarski koncern iz Picburga ili, još bolje,  nadrogirani degenrik, koji se zove isto kao otac i deda, pa su ga zato zaposlili u  Centralnoj obaveštajnoj agenciji i po kazni poslali u jednu od spomenutih država.

Danas sporazum SAD i Nemačke ne znači da je „svet protiv Srbije“. Kao što su nekada preko nas zavojevali ostatak Sveta i svetili se za ratove iz prošlosti u kojima nisu smeli da učestvuju, tako i pokušavaju i danas. No, nasuprot tome, u naše vreme većina čovečanstva preko nas pokušava da pokaže SAD i saveznicima da oni „nisu svet“, nisu nikad ni bili, a sada je to dokazano i svima jasno.

Srbija je u prošlosti prihvatila mnogo „realnosti“ tipa „ulaska“ Kosova i Metohije u Savet Evrope i Rezolucije o Srebrenici. Ono što je danas neprihvatljivo to je neverovatno, monstrumsko licemerje onih koji sprovode ove političke naume. Govorili su da treba da promenimo vlast pa ćemo biti ravnopravni u svetskoj porodici naroda. Promenili smo vlast a oni su nam nametnuli status i položaj koji nije imala niti jedna druga država Istočne Evrope. Tek tada su se dosetili da bi Kosovo ipak trebalo da postane nezavisno – Miloševću su makar neiskreno i formalno priznali suverenitet. Gurali su nezavisnost Kosova i Crne Gore, a rušili ustavni položaj Republike Srpske. Podsticali su autonomije AP Vojvodine i pomagali stvaranje corups separatum u Novom Pazaru.

Obesmišljavali su manjinska prava – mnogo su u njih ulagali u Srbiji, a odobravali potiskivanje srpskog naroda u susednim državama.  Odnos prema ćirilici u Hrvatskoj i na Kosovu pokazuje pravu zločinačku prirodu politike SAD i satelita. Pojedini naši susedi – istorijski većinski kolaboracionisti imperija i fašizama – izgradili su negativni identiet. Znaju šta nisu (Srbi), ali ne i šta su tačno. Oni ne mogu da se razvijaju ako im Srbi i Srbija nisu neprijatelj i ako ih ne asimiluju. Da nije tako, ne bi u Hrvatskoj posle apsolutne pobede hrvatskog nacionalizma godišnje bilo 300 incidenata protiv Srba. Takođe, ne bi svaki, od stotinak puta malobrojnih, incidenata protiv Hrvata u Srbiji u Zagrebu razumeli kao novi Blajburg.  Prijem Kosova i Metohije u Savet Evope i

Rezolucija o genocidu u Srebrenici pokazuju zlu nameru – posle oslobađanja Nasera Orića i nastavka nekrofilske igre sahranjivanja svih koji su poginuli ili umrli bilo kada posle 1992. na groblju u Potočarima, jasno je šta je u pitanju. Mi treba da doprinesemo stvaranju temeljnog nacionalnog mita Muslimana, te da odobrimo budući progon Srba i ukidanje Republike Srpske. Ružno je što lažu da to nije tako, jer nam razne Trompice, Đenari i Vjose Osimani jasno ukazuju šta je u pitanju. Samo stavljanje ovog pitanja na dnevni red označilo je rušenje Ustava BiH – a to su uradili i sa tužbom za genocid i to dva puta – i kršenje Satuta OUN.   I ulazak Kosova i Metohije u SE za cilj ima pre svega naplatu nekakve ratne štete od Srbije, iako su se protiv naše policije podigli teroristi, koji su ubili tri puta više Srba sa KiM nego što bi po udelu u stanovništvu trebalo da ih bude u ukupnom broju ratnih žrtava. Tokom proteklih četvrt veka na KiM su ubijani samo i isključivo Srbi i to u stotinama. Oteto je petsto Srba.  Prijem KiM u SE, bez ispunjenja i jednog slova ranijih ugovora, uvreda je za zadrav razum. Nama je jasno zašto su izabrali jednu nepotističku, ologarhijsku, moralnu  nakazu iz Grčke da to sprovede. Znamo šta je cilj – ukidanje Republike Srpske, izdvajanje AP Vojvodine i Novog Pazara iz Republike Srbije i kasnije oduzimanje Srbiji državnosti i nametanje reparacija našem narodu. Cilj je da se pokaže primer Ruskog Feferaciji, NR Kini i Republici Indiji.

U svemu tome, kako god se završilo, Crna Gora po prvi put treba da zauzme ispravan stav. Većinu stanovništva Crne Gore čine vernici SPC i govornici srpskog jezika. Taj jezik, to pismo i tu crkvu zatiru na KiM, u FBiH i u Hrvatskoj, uz punu podršku SAD i saveznika. Srbi čine bar trećinu stanovništva Crne Gore, odlaganje proglašenja rezultata Popisa ukazuje da su Srbi najverovatnije relativna većina u ovoj državi, što autoritarna duboka država nastoji da prikrije. Crna Gora može zato, ako želi da postane država ravnopravnih naroda, biti samo neutralna u svemu i prema Srbiji dobronamerna. Svaka druga politika bila bi nepoštena i protivustavna. Bilo bi časni da Srbiju i Srpsku iz načelnih razloga Crna Gora u ovim prilikama i podrži. Ali, mnogo je to tražiti. Glasanje u SE ohrabruje. Držanje vlade je časno, uprkos tragičnom držanju moralne nakaze, prešjednika Boleka, dostojnog naslednika po svemu ogavnog  Prof. dr Zdravka Krivikapića. Pitam se, gde su sada budale iz Srbije – počev od vrha opozicije, značajnog dela javnosti, pa do uredništva Nedeljnika –  koji su nerazumno podržavali Jakova Milatovića, nasuprot kandidatu srpskog naroda. Verovatno čekaju da bude obnovljen Jasenovac, da tamo konačno neke nove ustaše ikorene  „srpski virus“, pa da njih „čiste“ i „rehabilitovane“ prime u američku viziju ujedinjene Evrope. Bie im SUPER – njima i njihovoj prezaštićenoj dečici. U tom će cirkusu, naravno, biti ono što i jesu – mečke.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)