Otvoreni Balkan može poslužiti kao vježba balkanskih država za Evropsku uniju
Da najavljeno proširenje Evropske Unije na Zapadni Balkan nije nešto što će se dogoditi u skorijem periodu je bila javna tajna, a tu javnu tajnu je nedavno potvrdio i grčki premijer Micotakis koji je kazao da će se Zapadni Balkan potencijalno priključiti Evropskoj Uniji daleke 2033. godine. Ovim je premijer Grčke jasno otkrio planove Brisela za ovaj region, i da ipak od evropskih integracija narednih makar 10 godina neće biti ništa. Koliko god bila puna usta domaćim i svjetskim političarima o evropskoj agendi, evropskom putu, magistralnom brzinom kojom Crna Gora ide ka Evropi, ipak je realnost malo drugačija ali i po njih bolnija.
Naravno, znajući istorijat Evrope, kao i kreiranje Evropske Unije, koja nastaje kao ekonomski savez vodećih država Evrope, svakako taj put i treba da predstavlja prioritet za ovaj region, obzirom na sve benefite koje Evropa i nudi. Ipak, opšta logika stvari je takva da ukoliko ne postoje planovi za proširenje da se isti taj proces stavi po strani dok upravo ta Evropska Unija ne odluči da nastavi sa politikom proširenja.
Tad bi svakako sve bilo već spremno za ulazak u EU preko projekta Otvorenog Balkana. Generalno gledano, Otvoreni Balkan državama članicama može poslužiti i kao vježba za članstvo u EU obzirom da bi sve funkcionisalo na sličan način a samim njegovim kreiranjem i Evropskoj Uniji bi potencijalno mogli da predstavimo paket Zapadnog Balkana, čime bi i njima olakšali ovaj proces. To bi svakako moglo funkcionisati po modelu da integracijom u Otvoreni Balkan stvorimo jednu široku ekonomsku zajednicu koja će vremenom poprimiti isti ili makar sličan ekonomski standard, pospješiti ekonomsku saradnju ovih država, uvažavati diplome i ugovore i tome slično. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije potencijalno može biti lakša ukoliko se u okviru Otvorenog Balkana formira i organizacija slična Europolu koja bi se borila protiv velikog problema kriminala i korupcije na Zapadnom Balkanu. A problemi postoje – i veliki su.
Na kraju, Otvoreni Balkan se zasigurno predstavlja kao validan model svim zemljama članicama i potencijalnim članicama za njihov prosperitet, ali se i predstavlja kao alternativa Evropskoj Uniji, ne iz razloga što mi kao država ne želimo da uđemo u evropsku porodicu, već iz razloga što oni u tu porodicu trenutno nikoga ne primaju. Moraju se pronalaziti alternative dok se EU ne odluči na proces proširenja na Balkan, a kad bi to i odlučili – već bi im sve bilo servirano na tanjiru.