RUSIJA I UKRAJINA: SLIČNOSTI SA JUGOSLOVENSKOM KRIZOM 1990-tih

Piše: Stefan Raičević, kolumnista BORBE

Pratio sam sinoć svjetske medije povodom dešavanja u Ukrajini, kao što sam Vam prethodno pisao sličnosti sa jugoslovenskom krizom su ogromne. Putinov govor je bio glavna tema večeri, nakon čega je uslijedilo potpisivanje priznanja nezavisnosti odmetnutih narodnih republika. Jutros se već izvještava o pozicioniranju ruske armije na granične pozicije Luganska i Donjecka, eventualnoj evakuaciji Zelenskog.

Zapadni mediji- Francuska televizija, BBC i Skynews, CNN su gotovo unisono uvredljivo komentarisali govor predsjednika Putina ga istorijski netačnim, revizionističkim, paranoidnim itd. Govor je u stvari bio zasnovan na istorijskim činjenicama

„Iznova pokušavaju da nas ubijede da je NATO čisto odbrambeni savez. Ponovo nam predlažu da im vjerujemo na riječ, ali mi dobro znamo kolika je prava cijena takvih riječi“, rekao je Putin“.

‘’Ukrajinske vlasti su od prvih koraka krenule s negiranjem svega, što je postala osnova njene državnosti. Negiranjem svega što nas je spajalo. Pokušavali su da mijenjaju svest građana, istorijsko sećanje miljuna ljudi, celih generacija koje žive u Ukrajini“, naveo je Putin.

RAKETE ‘’CIRKON’’

Ranije su moskovski novinari pisali da ruski predsjednik Vladimir Putin nije čestitao Božić američkom kolegi Džou Bajdenu, ali da je Bajden uoči rimokatoličkog Božića dobio „poklon“ od Rusije. U zoru je prvi put ispaljen plotun hipersoničnih raketa „cirkon“ koje lete brzinom od 9 maha. Putin je to ispitivanje raketa nazvao velikim događajem u životu zemlje i važan korak u podizanju bezbjednosti Rusije. Sa vidnim zadovoljstvom je istakao da takvo oružje nema niko na svijetu. On je svjestan da će ga jednog dana napraviti suparnici, ali Putin kaže da će tada Rusija imati odbrambene sisteme za zaštitu od hipersoničnog oružja. Do sada su bila pojedinačna ispitivanja hipersonične rakete koja je sposobna da pogađa ciljeve na vodi i kopnu na razdaljini većoj od hiljadu kilometara. Najnovije uspešno plotunsko gađanje je dokaz da će uskoro početi serijska proizvodnja. Raketu je napravila Vojno-industrijska korporacija, tačnije mašinogradnja iz Reutova, grada u Podmoskovlju. Osim mnogo hvaljenih raketnih PVO sistema S-350, zatim S-500 „Prometej“ koji tek treba da stigne u ruske jedinice, nedavno je u Sočiju na sastanku Putina i vojnog vrha rečeno da se radi i na najnovijem sistemu S-550. Amerikanci smatraju da je upravo tim novim sistemom S-550 nedavno uništen na kosmičkoj orbiti ruski „mrtvi“ satelit „Kosmos-1408“. Taj satelit je uništen kinetički, dakle fizičkim kontaktom, a ne bojevom glavom.

‘’NA 20km OD RUSIJE LETE BOMBARDERI’’

Prije svega, kao glavni izazov ruske spoljne politike, Putin je istakao poteze Zapada po pitanju isporuke smrtonosnog oružja Kijevu, provokativne vojne manevre u Crnom moru, ali i u drugim regionima u blizini ruskih granica Rusije, prenio je Sputnjik.

“Na 20 kilometara od naše državne granice lete strateški bombarderi, a oni su, kao što je poznato, opremljeni veoma ozbiljnim oružjem“, naglasio je Putin, istakavši da to prelazi određene granice. Moskva stalno govori o “crvenim linijama”, ali partneri Rusije se veoma površno odnose prema svim upozorenjima, primijetio je Putin. Međutim, prema njegovim riječima, upozorenja u poslednje vrijeme ipak imaju određenog efekta, jer se kod partnera javila “izvjesna tenzija“. Kako je dodao, neophodno je da se to stanje što duže održi “kako im ne bi palo na pamet da na zapadnim granicama Rusije izazovu nepotreban sukob“, a takođe treba insistirati na ozbiljnim dugoročnim garancijama osiguravanja bezbjednosti Rusije. Istovremeno, treba zapamtiti da partneri lako odustaju od dogovora, upozorio je Putin. Putin je konstatovao i da je sve više regionalnih sukoba, te da na njih treba brzo reagovati. Najkritičnije pitanje za Rusiju je kriza u Ukrajini koja je, prema oceni ruskog lidera, daleko od rješenja. Ukrajina je u svemu sem u imenu već članica Nato i demonstrativno ne ispunjava Minske sporazume i dogovore u “normandijskom formatu”, dok Francuska i Nemačka “podstiču rukovodstvo u Kijevu u pravcu njihove demontaže“ što dovodi pregovore i rešenje konflikta u ćorsokak, istakao je predsednik.

Ranije je Putin govorio i o migrantskoj krizi na bjelorusko-poljskoj granici, konstatovao je da zapadne zemlje koriste tu situaciju kao novi razlog za napetost u regionu bliskom Rusiji, za pritisak na Minsk, zaboravljajući na humanitarne obaveze. Putin je ogorčen jer poljski vojnici, ne razmišljajući o djeci, bacaju na migrante suzavac i granate. Govoreći o Evropskoj uniji, ruski lider je primijetio da Brisel nastavlja da odguruje Moskvu sankcijama, neprijateljskim postupcima i neosnovanim optužbama. Međutim, linije razdvajanja na kontinentu ne vode ka dobru, upozorio je Putin. Govorio je i o pandemiji koronavirusa za koju je rekao da nije pobijeđena. Mogući su rizici novih talasa i niko neće moći da se izoluje, poručio je Putin, istakavši da Rusija predlaže saradnju u borbi protiv bolesti na ravnopravnoj i poštenoj osnovi i bez toga se virus ne može pobijediti.

RAZGOVORI PUTINA I BAJDENA

Predsjednik Putin je podsjetio da je predložio partnerima da u najkraćem roku razrade pitanje međusobnog priznavanja sertifikata o vakcinaciji i pozvao je da se pruži podrška Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koja bi, prema rečima Putina, mogla da ubrza procenu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti vakcina i lekova. Iako je ranine izjavio: „Definitivno ćemo se susreti uživo, voleo bih to“, kazao je Putin kao odgovor na reči američkog kolege da mu je žao što se njih dvojica nisu susreli na samitu G20 u Rimu. Ipak, portparol Kremlja Dmitri Peskov naglasio je da je prerano da se govori o susretu licem u lice između ruskog i američkog predsednika. Prema njegovim rečima, to je pitanje za budućnost.“Sastanak uživo je pitanje budućnosti, rano je da pričamo o ovome“, dodao je Peskov.

Bajden i Putin su razgovarali letos uživo u Ženevi, razgovarali su i putem video linka. Američki predsednik je rekao tokom razgovora da će Rusija biti finansijski izolovana ukoliko napadne Ukrajinu, potvrdio je Peskov. „Istina je, Bajden je to rekao za slučaj invazije na Ukrajinu. Amerikanci već vjeruju da to nije obmana, već stvarna istina – Rusija će biti finansijski izolovana u tom slučaju i nešto tog tipa“, dodao je Peskov. Sinoć je Bajden donio ukaz o sankcijama, dok je najavio nove sankcije za utorak. Britanski novinari su sinoć od Borisa Džonsona takođe tražili sankcije dok su predsjednici Njemačke i Francuske takođe izjavili da priznanje nezavisnosti odmetnutih pokrajina neće proći nekažnjeno. Ukoliko ove sankcije budu preteške za Rusiju može se očekivati da će se vojne akcije proširiti na druge krajeve Ukrajine u kojima veliki dio stanovništva govori ruskim jezikom.

‘’DEKOMUNIZACIJA UKRAJINE’’

Nakon što je Ukrajina postala lutka Amerike, Harkov, Odesa i Kijev su gradovi koji se lako mogu vratiti u okrilje Rusije. Putin je sinoć kazao: „Zašto smo morali da ispunjavamo bilo čije nacionalne ambicije? Zašto smo morali da dajemo neka prava, prava na teritorije kada je ona istorijski bila deo Rusije? Pitam te zašto smo morali da budemo tako velikodušni? To je ludo. Ali postoji objašnjenje. Posle revolucije, boljševici su po svaku cenu želeli da ostanu na vlasti, pa su bili spremni na sve, pa i na poniženje. Bili su u veoma teškom položaju, izlazili su u susret svim zahtevima raznih nacionalista. Nije to bila samo greška, već nešto još gore, a posle raspada SSSR-a postalo je očigledno. Moramo razumeti da kada govorimo o građanskom ratu, situacija u zemlji je bila izuzetno teška, ali stvaranje Ukrajine je rezultat boljševičke politike. Ukrajinu je stvorio Lenjin, on je bio njen arhitekta, to potvrđuju arhivski dokumenti. Hoćete li dekomunizaciju? Ok OK. Spremni smo da vam pokažemo šta znači prava dekomunizacija Ukrajine.“