Priština i Sarajevo prave plan kako bi zajednički udarili na Srbiju, Srpsku i srpski narod
Nakon početnog snebivanja, a posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici, Sarajevo i Priština sve otvorenije pokazuju da im je glavni cilj da udruženo udare na Srbe, Srbiju i Republiku Srpsku. Prilika da se to demonstrira bilo je i obeležavanje 25 godina od ulaska NATO trupa na KiM, gde su se okupili mnogi kojima je zajednički imenitelj mržnja prema našem narodu.
Među zvanicama na sjvetkovini u Prištini bio je i Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, kojeg je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predstavio kao jednog od onih koji su „preživeli genocid koji su srpske snage počinile jula 1995. u kojem je ubijeno preko 8.000 Bošnjaka“. Poželio mu je dobrodošlicu na „godišnjicu oslobođenja naše zemlje i okončanja etničkog čišćenja i genocida Srbije na Kosovu“.
Kurti i Suljagić, dakle, složili su se da ih povezuje „genocid Srbije“, a u saopštenju sa sastanka vidi se da će preduzeti i konkretne korake. Najavljeno je potpisivanje memoranduma o saradnji prištinskog Instituta za istraživanje i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata i Memorijalnog centra „Srebrenica“. Uz to, navodi se i da Srbija „treba da se suoči sa svojom prošlošću i da odgovara za počinjene zločine, masakre i genocide“.
Vučević: Rafalno po „Dejtonu“
Rezolucija o Srebrenici nije donijela ništa bolje u odnosima. Šta je njen smisao? Bojim se da je to ono što nam slijedi s jeseni ili 2025, kada ćemo čuti rafale inicijativa da treba da se promijeni Dejtonski sporazum. Da sam ja Bošnjak prigrlio bih Srpsku, a time što je karakterišete kao genocidnu tvorevinu – tjerate je od sebe. Ovo je juče poručio premijer Srbije Miloš Vučević, koji je kazao da vjeruje da bi bilo dobro kada bi Balkan pripadao balkanskim narodima, ali da uvijek postoji neko sa strane ko hoće da nam „pomogne“.
Kurtijev institut, inače, formiran je da bi se sakupili dokazi o „zločinima“ srpskog naroda, s ciljem da se u jednom trenutku pokrene i tužba protiv Beograda kako bi se naplatila navodna ratna odšteta. I u anketni listić, u nedavno završenom popisu, Priština je umetnula pitanja koja se odnose na „ratnu štetu“, pa je od građana traženo da se izjasne šta su sve izgubili tokom sukoba.
Foto: D.Milovanović
Srbi na KiM pod stalnim pritiscima
Ambicije Prištine otkrila je i predsjednica lažne države Kosovo Vljosa Osmani, koja je prije nego što je postalo jasno da će im biti izmaknuta stolica u Savjetu Evrope, poručivala da će porodice nestalih moći da tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na život njihovih najmilijih. Tu mogućnost iznijela je u danu kada se na tzv. Kosovu obilježavao dan nestalih. Ona je selo Meja, u blizini Đakovice, gde su u akcijama naših snaga stradali i Albanci koji su prethodno ubili pet srpskih policajaca, nazvala „kosovskom Srebrenicom“.
S druge strane, političko Sarajevo usvajanje Rezolucije o Srebrenici dočekalo je kao novi impuls, pa bošnjački političari u posljednje vrijeme pominju reviziju tužbe za genocid i ratnu odštetu. Bosna i Hercegovina je 2017. pokušala da Srbiju izvede na „klupu“, ali je Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za agresiju i genocid, uz obrazloženje da Predsedništvo BiH nije donelo jedinstvenu odluku.
Osumnjičen za prijetnje telefonom
OKRUŽNO javno tužilaštvo u Bijeljini formiralo je 10. juna predmet protiv Emira Suljagića, direktora Memorijalnog centra Srebrenica, zbog ugrožavanja sigurnosti policijskog službenika. On se sumnjiči da je 31. maja telefonom upućivao prijetnje pomoćniku načelnika zvorničke Policijske uprave Adisu Cibraliću.
Suljagić je objavio da je odbio da daje izjavu u Policijskoj upravi Zvornik bez prisustva advokata.
Proces revizije je pokrenuo Bakir Izetbegović, tadašnji bošnjački član Predsjedništva BiH, jer je te 2017. isticao rok za žalbu na ranije odluke Međunarodnog suda u Hagu. Deset godina ranije, isti taj sud presudio je da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici koji su počinile vojne snage Republike Srpske, ali da „snosi odgovornost za nesprječavanje genocida“.
Uprkos tome što vodeći domaći i međunarodni eksperti listom tvrde da se u Srebrenici nije dogodio genocid, nema sumnje da političko Sarajevo neće i nadalje pokušavati da materijalizuje Rezoluciju usvojenu u GS UN. A da su međunarodno pravo i procedure vrlo fleksibilni i podložni promjenama, u zavisnosti od toga kome ustrebaju, vidjelo se upravo i po tome kako je usvojen sraman dokument na Ist Riveru: manjina koja je „za“ nadglasala je većinu onih koji su protiv ili uzdržani.
Foto: Srna
Koju pravnu akrobatiku će Sarajevo da iskoristi, posebno kad se udruži sa Prištinom, a kako bi Beograd i Republiku Srpsku izveli na optuženičku klupu, još nije do kraja poznato.
Srđan Graovac, iz Instituta za društevnu stabilnost, ukazuje da je još prije nekoliko godina, kada su u parlamentu u regionu počeli da usvajaju rezolucije o Srebrenici, što je učinila i Priština, postalo jasno u kom će pravcu sve ići:
– Tada je i Kurti najavio da mu je cilj da se Srbija označi krivom za genocid. On računa da bi time oživio postupak priznavanja tzv. Kosova koji je sad zamro, ali mu je važnije što bi zahvaljujući takvoj presudi od međunarodne zajednice mogao da traži dodatne pritiske na Beograd da prizna lažnu državu.
Prema njegovim riječima, za ciljeve i Sarajeva i Prištine smetnja je srpski faktor. Graovac ukazuje da su se i Albanci i Bošnjaci kasno formirali kao nacije, u prošlom veku, te da su tek sada u fazi nacionalne ekspanzije:
– Svi koji im se nađu na putu postaju njihovi smrtni neprijatelji, a u ovom slučaju smetnja su im Srbi.
(Novosti.rs)