piše Bećir Vuković: Njegoš je bio u boju na Mljetičku!
Piše: Bećir Vuković
Za Njegoša, Crna Gora je bila i ostala – tamnica. Kako onda, tako i danas.
Ivo Andrić u „U umetniku i njegovom delu“ piše da je Njegoš u Napulju, gnevan i bolestan, u jednom trenutku iz stolice na balkonu viknuo začuđenom Nenadoviću: „Ala se mi Sloveni narobovasmo!“ Vidajući se od bolesti, i gnušajući se i liječenja i Italije, još se više gnušao Evrope, i „mnogo puta pomišljao: da zažmuri, pa da ostavi Evropu, i ode u Ameriku, i da više ništa ne čita o Evropi“.
Njegoš je bio ogorčeniji na Evropu, nego što je iko do danas bio ogorčen na lukavu frajlu sa fensi kišobranom i tenom starice; sa cipeliškama sa šnalom i štiklom, bacajući levu pred desnu…
U Napulju, Njegoša je kao strijela pogodila vijest o Omerpašinom ratnom uspjehu u Bosni, piše Andrić.
Iste, 1851. godine, u Napulju, Njegoš je primio jednog engleskog lorda. Lord je zamolio NJegoša za fotografiju sa posvetom. Njegoš je prvo odbio lorda, ali na insistiranje, rečeno je Englezu da zabilježi sledeće: „Vidim pred sobom svoju nadgrobnu ploču. Ovdje leži Vladika Crnogorski. Umire, ne doživje da vidi spas njegovog naroda. Recite svojem narodu da vam zahvaljujemo za to što vaše ruke drže mrtvu tursku ruku pod našim grlom. Kad god vidite ovu fotografiju, mislite na milione Hrišćana moje braće, koja bez ikakvih prava trpe nečovječnu tursku ruku. A vi? Vi ih branite. Recite im da možemo pobijediti Turke, ali ne možemo zadobiti milost vaših Hrišćana.“
Njegoš nije mogao Evropi oprostiti što je održavala srpsko ropstvo pod bonikom sa Bosfora. Zato ga Evropa ničim nije mogla zavesti – nikakva evropska kultura, čak ni lanci apostola Petra. Njegoš je u Italiju išao, kako je govorio „zbog mrtvih.“
Evropa je pridržavla mrtvu tursku ruku pod srpsko grlo sve do Prvog balkanskog rata 1912. I tada je bila protiv rata, i sve radila da ropstvo potraje. Ali, buknula je najveća revolucija u istoriji ne samo Balkana, nego i Evrope.
Jedan „našinac na kraju istoričeskih zatrudenija“, kaže da Njegoš nikad nije bio u Srbiji. Šta je beslovesni prof, dr, akademik crnogorski, hteo reći. A, Gete kaže: „Da bi čovek mogao da oseti i da poštuje jednu veliku ličnost, i on mora da je neko i nešto.“
Andrija Mandić, lider Srba u Crnoj Gori, odgovorio je tom našincu, da Njegoš nije bio u 90 odsto današnje Crne Gore. Nije bio ni u Nikšiću, ni Podgorici – jer bi ga ubili. Da je Njegoš živ, sigurno ne bi išao onamo gdje bi ga dočekali kao genocidnog pjesnika. Sto posto, Njegoš ne bi posjetio Tuzi, Plav, Rožaje, Gusinje…
U današnju Crnu Goru, NJegoš se ne bi vratio ni da umre. Ne bi ni prekonačio na Cetinju.
Njegoš nije otišao ni na Mljetičak, gdje je ubijen Smail- aga Čengić. A po zemaljskim aršinima – morao je nogom stupiti – na mjesto pogibije svog krvika. Ali, u višem, duhovnom smislu, Njegoš je bio u boju na Mljetičku. Kao što je bio i u Manastiru Morači, zajedno sa arhimandritom Dimitrijom Radojevićem, Mirkom, Šujom, i Novicom. To znaju i vrane po Cetinju.
Njegoš do danas duhom bdije nad svim Srbima, ma gdje živeli.
Njegoš nije bio na Brskovu, ali klikuje: „Veseli se prahu Nemanjića“. Samo beslovesno muče da NJegoš nije bio na Brskovu.
NJegoš nije bio u Srbiji, ali Duh NJegošev bio je u Topoli. Besmrtnik pjeva o „heroju topolskome – Karađorđu besmrtnome“. Samo beslovesni komentarišu zemaljske puteve, rokćući iz svojih korita. Svoje najveće djelo posvećuje ‘Prahu Oca Srbije’, ali, eto, nije šetao od Terazija do Slavije. Avaj, sa rasuđivanjem beslovesnih nikakav duh ne može izaći na kraj.
Vi nikad niste bili na Kosovu, ali Lubarda je bio u Boju na Kosovu.
Švaba je 1916. srušila grob Njegošev, Kapelu – crkvu posvećenu svetom Petru Cetinjskom.
Švapski kaplar Josip Broz, 1974. srušio je obnovljeni grob, Njegoševu Kapelu – crkvu svetog Petra Ceinjskog.
Crnogorska vlast 2018. godine, u Podgorici, podiže spomenik švapskom kaplaru, rušitelju i Podgorice 1945, i Njegoševog groba.
Spomenik Josipu Brozu treba odnijeti iz Podgorice, i ustoličiti ga na početku NJegoševe ulice na Cetinju. I bronzanog Broza okrenuti da gleda betonski mauzolej, najveći svoj zločin.