Da li Evropi prijeti nuklearna katastrofa zbog ukrajinskih napada na elektranu Zaporožje?
Zaporoška nuklearka, najveća u Evropi i jedna od deset najvećih na svetu, od početka sukoba u Ukrajini trpi terorističke napade Kijeva, a na moguću nuklearnu katastrofu u više navrata su upozoravali direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, UN, rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ruska kompanija za nuklearnu elektranu „Rosenergoatom“ i drugi.
Stanovništvo Starog kontinenta, sav biljni i životinjski svijet, bili bi ugroženi jedino u varijanti da Ukrajinci oštete sam reaktor, kaže za RT Balkan direktor Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ (JP NOS) Dalibor Arbutina odgovorajući na naše pitanje da li bi Evropu mogao da snađe novi scenario poput onog u Černobilju.
Napadi dronovima i eksplozivnim napravama, kako naglašava, ne mogu da ugroze sam reaktor.
„Što se samog nuklearnog terorizma tiče i eventualne eksplozije, sam napad dronovima kamikazama i velikim raketama ne bi mogao da izazove akcident. Prije svega jer je svaki od tih reaktora zaštićen armiranim, prenapregnutim betonom višim od dva metra. Kada se odigrao poslednji napad artiljerijom, on je bio više psihološke prirode, a nažalost uvijek mogu da odnesu i ljudske žrtve. Ipak, reaktor ne mogu da oštete“, objašnjava direktor JP NOS.
Ukoliko ipak dođe do oštećenja reaktora, kako naglašava, došlo bi do nuklearne katastrofe čije bi posledice bile nezapamćene.
„Nikad se ne bi znalo gdje bi otišao oblak koji nosi radioaktivne čestice. Da li bi ga vjetar okrenuo ka Rusiji, ka jugu, na Ukrajinu, to sve bi zavisilo od vjetra.
Naučni radovi koji obrađuju ovu problematiku od izbijanja Specijalne vojne operacije, kažu da najčešći smjer vjetra ide ka Turskoj i Crnom moru, a ne u ovaj dio Evrope“, navodi Arbutina.
Najveću opasnost, kako upozorava, trenutno bi moglo da predstavlja isključenje elektrane u Energodaru sa električne mreže i to zbog onemogućenog procesa hlađenja.
„Kada bi prestalo napajanje električnom energijom same elektrane, došlo bi do velikog problema sa hlađenjem nuklearnog goriva, a ako se ono ne bi hladilo, usledila bi ozbiljna eksplozija“, navodi naš sagovornik.
Arbutina sumnja da bi se tako nešto dozvolilo, a sa druge strane podsjeća na postojanje dodatnih mjera zaštite.
„Vrlo teško može da dođe do takvog ishoda zato što se nuklearka napaja električnom energijom sa ukrajinske strane, ima i dovoljno struje koja bi mogla da se uključi preko velikih akumulatora, postoji i voda u jezeru koja se hladi… Tako da je potpuno obezbjeđena što se tog scenarija tiče“, objašnjava Arbutina.
On je saglasan sa upozorenjem ruske strane da, iako je za šest energoblokova u Zaporškoj nuklearki predviđena zaštita, postoji niz drugih objekata u okviru stanice koje nisu u dovoljnoj mjeri zaštićene – kao što su skladišta za istrošeno nuklearno gorivo, generatori koji obezbjeđuju neometan rad stanice, ili rezervu goriva.
„Tu postoji potencijalna opasnost i zato se apeluje na obe zaraćene strane. Takav napad bi izazvao katastrofu u kojoj bi nastradali i jedni i drugi. Tu ne bi bilo pobednika, posledice bi bile lokalnog karaktera koje bi pogodile i ukrajinsko i rusko stanovništvo“, nagovještava Arbutina.
O Zaporoškoj elektrani
Zaporoška nuklearna elektrana nalazi se na lijevoj obali Dnjepra u blizini grada Energodara. Po broju energoblokova, odnosno reaktora, najveća je nuklearka u Evropi. Elektranom je upravljalo ukrajinsko osoblje, od oktobra 2022. godine je pod kontrolom Rusa, a istovremeno je u njoj stalno prisutna posmatračka misija stručnjaka IAEA.
Ukrajinska vojska redovno granatira grad i teritoriju u neposrednoj blizini nuklearke. Do sada su zabilježena najmanje tri direktna pogotka na zaštitne strukture glavnog reaktora, eksplozivna naprava bez omota bačena je i u prostor ograde iza koje se nalaze rezervoari sa dizel gorivom, a u napadima dronovima povređeno je troje radnika elektrane.
Grosi je potvrdio da je bilo najmanje tri direktna pogotka na zaštitne strukture glavnog reaktora.
IAEA ustanovila je pet ključnih principa da bi se izbegao nuklearni akcident, a Renat Karča, savjetnik generalnog direktora ruske kompanije za nuklearnu elektranu „Rosenergoatom“ izjavio je da je jedina stvar koju su Rusi rasporedili u nuklearnoj elektrani Zaporožje jesu oklopne laboratorije ruskih trupa za radiološku, hemijsku i biološku odbranu, tj. najsavremenija oprema za praćenje i kontrolu radioaktivne, biološke i hemijske bezbjednosti.
(rt.rs)