Amerika ne odustaje od „Otvorenog Balkana”

Piše: Vladimir Marinković, predsjednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

 

Ovo je godina u kojoj će većina svetske populacije izaći na izbore, 4,2 milijarde ljudi u 65 država će birati koje će ih političke opcije voditi u veoma turbulentnom globalnom okruženju.

Iako će izbori biti održani u Indiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Ruskoj Federaciji, Indoneziji, Pakistanu, Južnoj Africi, ono što zaokuplja najveću pažnju svetske javnosti svakako su predsednički izbori u Americi, na kojima će kandidati verovatno biti takmaci iz 2020. godine, aktuelni predsednik Bajden i Donald Tramp, kao verovatna nominacija Republikanske partije.

Kampanja se već ozbiljno zahuktala, kako između potencijalnih protivkandidata, tako i u Kongresu i Senatu, koji su postali pravo političko bojno polje koje je poslednjih nedelja vrlo aktivno i gde nema predaha u gotovo svakodnevnoj borbi.

Kako se bliži datum predsedničkih izbora, tako se i širi spisak tema u vezi s kojima se republikanci i demokrate sučeljavaju, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu.

Na unutrašnjem planu najznačajnija je tema zaštite granice i kvalitetnije kontrole ulaska migranata u SAD, koja je postala još jedna tačka razdora koja se koristi u svrhu predsedničke kampanje, iako je mešovita komisija, sastavljena od jednog republikanskog senatora (Lankford), demokrate (Marfi) i nezavisne senatorke (Sinema), izradila zakon na više od trista stranica, za šta je trebalo više od tri meseca rada.

Iako je postojala dobra volja da predlog zakona bude usvojen većinom glasova obe partije, čini se da su nadvladali partijski interesi i zakon nije prošao u senatu, a predsedavajući kongresa Majk Džonson je izjavio da je predlog zakona mrtav i pre nego što eventualno uđe u proceduru rasprave i glasanja u Predstavničkom domu. I pored insistiranja većine republikanaca da se pomoć Ukrajini uslovi prihvatljivim dogovorom u vezi s kontrolom granice, demokrate su uz podršku 16 republikanaca u Senatu izglasale ovaj predlog, ali ih opet u Predstavničkom domu čeka konzervativni Džonson i većina republikanaca, koji će se oštro boriti da se ovaj paket u ovom formatu usvoji u Donjem domu. Ovo dovoljno govori o tome da do novembra neće sigurno biti mnogo dvopartijskih inicijativa i glasanja s obzirom na to da su sve oči uprte i sve snage će biti iskorišćene u predsedničkoj trci. Na neki način ovo je i jedna vrsta pokazivanja mišića od strane Trampa, koji dobija sve više podrške u republikanskom taboru i koji u potpunosti hoće da uspostavi kontrolu nad partijskim strukturama, što je u Kongresu i uspeo, ali mu nije pošlo za rukom u Senatu, gde republikance predvodi Mič Makonel, koga uz još jedan broj senatora koje konzervativni republikanci u žargonu zovu rino (republikanac samo po imenu, a ne po ideologiji).

Pored unutrašnjih izazova u ovoj godini je kulminirao i broj spoljnopolitičkih pitanja i konflikata koji odnose puno energije, novca i angažmana Americi. Da spoljnopolitički izazovi ne mogu da se razdvoje od unutrašnjih govori i činjenica da su republikanci u Senatu i Kongresu zahtevali da se pomoć Ukrajini, i u tom paketu pomoć Izraelu, čak i izdvajanje za vojne operacije u Crvenom moru, uslovi rešavanjem pitanja granice i ilegalnog ulaska migranata u Ameriku.

Treba napomenuti da se Amerika bukvalno brani u Adenskom zalivu, gde su ugroženi njeni vitalni ekonomski i trgovinski interesi, ali i da je krenula sa ograničenim vazdušnim udarima po ciljevima u Siriji i Iraku, gde su stacionirane formacije koje blisko sarađuju sa Iranom.

S druge strane, američkim građanima je po svim istraživanjima javnog mnjenja ključni prioritet kvalitet njihovog života, ekonomske performanse i mogućnost unapređenja blagostanja građana, dakle isključivo unutrašnje prilike i unutrašnja politika.

Što se tiče zapadnog Balkana, on je u drugom planu kada je u pitanju delovanje američke administracije, ali je značajno da su Amerikanci i dalje veoma zainteresovani za stabilnost u našem regionu. U direktnom razgovoru sa američkim zvaničnicima koje sam imao prilike da sretnem u Vašingtonu tokom prisustva na Nacionalnom molitvenom doručku dobio sam uveravanja da oni dalje snažno podržavaju inicijativu „Otvoreni Balkan”, ali i da nisu odustali od namere da maksimalno podrže osnivanje Zajednice srpskih opština na KiM, za koju i oni smatraju da je preduslov nastavka dijaloga i stvaranja ambijenta za normalizaciju života i i funkcionisanja Srba u našoj južnoj pokrajini.

Siguran sam da će Srbija i na njenom čelu predsednik Aleksandar Vučić maksimalno da iskoriste trenutak i priliku da se privuče još veći broj američkih investicija s obzirom na to da Amerikanci u tom smislu pokazuju veliku zainteresovanost. Pomoćnik zamenika sekretara za trgovinu De Falko je našoj delegaciji rekao da je Srbija motor razvoja regiona i da su Amerikanci impresionirani kako je uspela da napravi tako povoljan ambijent za investicije i razvoj. O tome da to nije bila kurtoazna izjava govori i činjenica da su na sastanku u ACEBA (American Central European Business Association) srpskom delegacijom bile prisutne kompanije kao što su „Siti bank”, „Lokid Martin”, UGT, „Behtel”, „Rio Tinto”, koje su spremne za dugoročno ulaganje u našu zemlju.

Energetika, e-mobiliti, proizvodnja električnih baterija i automobila, informacione tehnologije, veštačka inteligencija, naučna istraživanja su sektori u kojima imamo veliku šansu i otvorenost američke administracije koja ohrabruje svoje kompanije da dođu u Srbiju i ulože svoj kapital. Američka administracija i američki političari smatraju Srbiju liderom u regionu i uvažavaju predsednika Vučića kao pouzdanog partnera i lidera koji je uspeo da unapredi i osnaži Srbiju, na svim poljima poštujući rezultate koje je postigao, ali i njegovo insistiranje na miru i stabilnosti.

Mudra politika predsednika Vučića je doprinela tome da mi možemo da radimo sa svima u Americi bez obzira na to kojoj partiji pripadaju i bez obzira na to koja je administracija na vlasti, i to je najbolja opcija za naš narod i državu. Upravo zbog toga sam siguran da ćemo uskoro otvoriti strateški dijalog sa Amerikom, koji će doprineti da naša zemlja ojača ne samo ekonomski nego i na geopolitičkom planu, gde može da iskoristi priliku i postane jedna od najuticajnijih zemalja ovog dela Evrope.

(Politika)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)