Valentin Incko – nesrećni primjerak zlosrećnog pokušaja revizije istorije

Piše: Bojan Milić

Bosna i Hercegovina je izgubila svaki smisao. Suština principa ove države sastojala se, na prvom mestu, i u glavnom, u tome da je njena uloga da onemogući srpskom narodu pravo da bude ono što jeste-srpski. Od danas predstavnici Republike Srpske ne učestvuju u radu zajedničkih institucija BiH. Srpsko Non possumus (ne možemo) nosi sobom pitanje egzistencije srpskog naroda, ali i postojanja same države. Savet ministara, Predsedništvo BiH i Parlamentarna skupština BiH nemaju nikakav legitimitet bez Srba. Razlog ovakve situacije jeste najnovija odluka odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka da se u Krivični zakon uvede zabrana i kažnjavanje negiranja genocida.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu visokog predstavnika, Valentin Incko je inspiraciju za ovu ideju pronašao u “majci Hatidži Mehmedović, koja je u srebreničkom genocidu izgubila sve bliske članove svoje porodice, oba sina, supruga i još 34 člana porodice.“ Svaka smrt je tragedija, ali postavlja se pitanje zašto srpske žrtve nisu tragične za visokog predstavnika i zašto se godinama unazad potencira na tome da je Srebrenica, grad u Republici Srpskoj, sinonim za nekakav genocid? Pošto je sklon da inspiraciju za svoje odluke nalazi u tragičnim sudbinama, zašto nije inspiraciju pronašao i u sudbini Marinka Bjelice, čoveka koji je u Odbrambeno-otadžbinskom ratu izgubio troje dece, dva sina i jednu ćerku, dok mu je četvrto dete, sin, u teškom invalidnom stanju.

Da li je tražio inspiraciju i u 130-oro nedužne nejači, žena dece i staraca koje su, tada muslimani, danas Bošnjaci, svirepo umorili samo nekoliko dana po njihovom zauzimanju Trnova. Da li je možda visoki predstavnik ikada čuo za Milicu Tepić-“Majku Knežopoljku“ koja je ovekovečena kao simbol stradanja naroda Kozare i Potkozarja u Drugom svetskom ratu? Da jeste, možda bi gospodin Incko našao za shodno da, kao sin oficira GESTAPO-a uputi izvinjenje za genocid nad srpskim narodom koji je prouzrokovala po zlu čuvena mašinerija kojoj je pripadao njegov otac.

Za visokog predstavnika Hatidža i Marinko nisu isti, jer Hatidža je sredstvo kojim se negira Marinkovo pravo na postojanje i etiketiranje srpskog naroda kao “genocidnog“ . Treba podsetiti na izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995 koja jasno kaže da ne može biti nikakve reči o genocidu. Predsednik ove komisije, izraelski istoričar Gideon Grajf je izjavio: “Ja sam jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način i mi smo to dokazali.

Dakle, ne to nije naše mišljenje, mi smo to dokazali“. Komisija koja je sačinjena od 10 stručnjaka iz različitih oblasti a na čijem čelu je bio Grajf dokazala je da nije bilo više od 3.714 žrtava, računajući sve narodnosti. Sa druge strane, u Sarajevu je tokom poslednjeg rata ubijeno oko 3.000 isključivo srpskih civila, oko 1700 je teško ranjeno. Prijavljeno je 800 nestalih sarajevskih srba, a 260 njih nije pronađeno do danas. Ubijane su čitave porodice Srba u Sarajevu i to sve po planu SDA (Stranka demokratske akcije) na čelu sa Alijom Izetbegovićem.

Valentin Incko prvog predsednika Republike Srpske, dr Radovana Karadžića naziva “arhitektom zla“. Radovan je za njega “projektovao zlo, to jeste Republiku Srpsku“ dok Alija Izetbegović nije “arhitekta zla“ iako je njegovom krivicom Sarajevo ostalo bez Srba. Rat je uistinu negacija svake humanosti, ali su one snage koje su u Prvom i Drugom svetskom ratu počinile genocid nad Srbima, u Republici Srpskoj su videle priliku za negaciju sopstvene prošlosti i, uz pomoć građenja mita o Srebrenici počele “nacifikaciju“ Srba “denacifikacijom“ sopstvene istorije. A prošlost Inckovih sunarodnika koji su boravili na prostoru Bosne i Hercegovine u prošlom veku je sledeća: Dobojski logor u periodu od 1915.do 1917.godine- 45.791 zatvorenika, Srba, od toga blizu 12.000 žrtava, isto Srba.

Zatim, za Srbe iz Bosne i Hercegovine, austrougarske vlasti su, odmah po početku Prvog svetskog rata formirale Logor Aradska tvrđava, u Rumuniji. Pored njih, među zarobljenima je bilo Srba iz Kraljevine Srbije i nešto manji broj Rusa. Ukupan broj zatvorenika koji je prošao kroz ovaj logor u Rumuniji procenjuje se na brojku između 11 i 15.000 od toga je 4.317 žrtava. Ova dva logora su samo pokazatelji namere da se srpski narod na prostoru BiH biološki uništi, primera žrtava i zverstava je znatno više a ovaj tekst nije toliko obiman da bi svi stali. Još jedan primer politike Inckovih sunarodnika u periodu od 1908.do 1918.godine bio je formiranje takozvanih ‘’Šuckora’’, paravojnih odreda sačinjenih mahom od muslimana iz BiH koji su, pod patronatom vlasti izBeča, činili etničko čišćenje Srba, najviše u Podrinju.

Još po zlu poznatija politika sunarodnika Valentina Incka, samo tada iz Nemačke, odrazila se kroz marionetsku NDH u kojoj je u logorima smrti stradalo skoro million Srba. U krvavim godinama Drugog svetskog rata, otac sadašnjeg lidera bošnjaka u BiH, Alija Izetbegović je bio vatreni pristalica SS Handžar divizije sačinjene od muslimana, koja je činila neviđena zversta nad srpskim stanovništvom. Spomenik žrtvama Dobojskog logora, na koji je Republika Srpska vratila krsno obeležje kao svedočanstvo da su ubijeni zato što su Srbi i pravoslavci sigurno bode oči Valentinu Incku. Podseća ga na genocidnu prošlost njegovog naroda. Tek Jasenovac i Logor Stara Gradišta stoje kao nemi svedoci nacističke istorije Nemaca, Hrvata i muslimana. Republika Srpska je izabrana kao ‘’ugaoni kamen revizije istorije’’, u kojoj bi, prvenstveno Nemačka žig genocida svalila na Srbe a samim tim našla opravdanje za komadanje Srbije i ukidanje Republike Srpske.

Valentin Incko je samo nastavljač politike duge preko sto godina, samo što on sada sprovodi ‘’genocid nad činjenicama’’ u pokušaju da antinacističke Srbe u BiH proglasi nacistima a nasitičko ‘’Hrvatsko cvijeće’’- muslimane, antinacistima. Srbi u Bosni i Hercegovini su 27.jula 1941.digli ustanak protiv nacizma. Pitanje za Valentina Incka glasi: Kada se dan ustanka protiv nacizma obeležava u Austriji i Nemačkoj? Zašto, ako je ‘’mirotvorac’’ nameće odluke mimo pristanka više od million Srba u Republici Srpskoj? Samo okupator donosi oktroisane odluke sa ciljem zadovoljenja jedne strane a ugnjetavanja druge. Vidi se da je, sada već bivši visoki predstavnik deo jednog šireg, globalnog plana revizije istorije koja je najvidljivija u slučaju Republike Srpske koja je predvorje za krajnji cilj, a to je Srbija.

Valentin Incko je nesrećni primerak zlosrećnog pokušaja revizije istorije i remetilački faktor u funkcionisanju BiH. Institucija visokog predstavnika je u potpunosti onemogućila državni suverenitet ove države a koji podrazumeva vrhovnu vlast države u vođenju domaće politike i spoljnih odnosa.

U domenu domaće politike međunarodni faktor na čelu sa visokim predstavnikom favorizuje isključivo bošnjake dok se u spoljnim odnosima država drži ‘’ni na nebu ni na zemlji’’. Republika Srpska se pokazala sposobnom da realizuje suverenitet na svojoj teritoriji bez tutorstva. U spoljnoj politici, zahvaljujući angažovanju Milorada Dodika, Republika Srpska sprovodi sistem aktivnosti koji ne ugrožava nikoga već vodi prosperitetu ne samo Srba, već i druga dva konstitutivna naroda u BiH. Da , Valentin incko zaista jeste nesrećni primerak zlosrećnog pokušaja revizije istorije koji je naišao na bedem srpskog jedinstva koji će teško biti poražen. Živela Republika Srpska!