Piše: Bojo Pižurica
Kada je Aleksandar Veliki zauzeo grad Persepolis u Persiji, razorio ga je i opljačkao toliko da mu je trebalo 20.000 mazgi i 5.000 kamila da odnese plijen. Kuda je taj karavan prošao ostalo je mnogo rupa nastalih od otisaka kopita i papaka pod pritiskom prepunjenih bisaga.
U Crnoj Gori nema kamila ali ima preživara i ,srećom, nije uočen ovakav karavan, jer da jeste, danas bi se pričalo o epohalnoj pljački i pohari. Zato su kod nas umjesto mazgi korišteni šleperi a umjesto kamila gliseri. Sličnost je samo u broju i što je iza njih ostala pustinja. I to što smo mi ostali grbavi.
Vodilo se računa o svakoj marki i evru, đe će i kod koga da završe, ali ipak i pored tolikog truda i ljubavi, ostalo je dosta nekakvih đavoljih rupa. Rupa na putevima, rupa u zakonu, rupa u ugovorima, rupa u glavama, mišijih rupa, rupa u pamćenju, rupa u budžetu, ali najbrojnije su one rupe u džepovima. Uz njih obavezno ide i ostajanje u kratkim rukavima.
Kada imaš rupu u džepu od pantalona, najbolje je da odeš do majstora krojača da je zakrpi. Tamo skineš i izvrneš pantalone, majstor proštepa i džep je opet samoodrživ. Majstor krojač onda to naplati i upozori te da ubuduće paziš đe guraš prste.
Ista stvar je sa rupom u budžetu, i tu morate da izvrnete gaće i da pazite đe gurate prste. Rupe u budžetu najteže se krpe i najviše koštaju. Poznato je da vam majstor krojač budžeta krpi rupe da bi mogao da vas istrese iz gaća.
Ipak, ima jedan izuzetak – Crna Gora. Majstor daje skoro petsto miliona godišnje a ne traži ništa zauzvrat. Ajde barem da mu naberemo malo smokava ili struk raštana, ali on zapeo ne i ne, to ja radim iz prevelike ljubavi za Crnu Goru. Opet ljubav. Ima li iđe parčeta zemlje na planeti koja je primila i istrpila toliku ljubav.
Majstor dolazi iz inostranstva i sve rešava po poslednjoj modi. Od tog njegovog majstorskog posla zavisi hoćeš li uopšte imati gaća. A ako nemaš kožne gaće, makar i zakrpljene, kako onda da opstaneš na vlasti.
Kad počne, majstor za krojenje budžeta obično, kao i svaki majstor, pita – Ko ti je ovo radio? Ti kažeš ovi naši priučeni šloseri, krpili su kako su znali.
Ccccccc, vidi se, uočiće njegovo oštro oko, ovo nema niđe veze. Vidiš, ova fleka je od neke italijanske primorske tkanine, ova – ko da je neko stavio koru od banane, ova – neki grubi ruski somot. A ova najveća, e ta je od ljubavi. Kako je rađeno, dobro je od gaća išta i ostalo.
Ti šta ćeš, ćuti, ne istrčavaj se. Majstor će tu nešto da prikrpi, nešto da prekroji, da doda nešto materijala, a ti da strepiš koliko će još rupa da nađe i da se znojiš dok ne kaže da je gotovo.
Kada majstor proštepa i profirca budžet gaće svilen gajtanom, stiče puno pravo da određuje ne samo kroj, već i to kako ćeš da hodaš, kako da se ponašaš i šta da pričaš. On lično bira modele koji će da ih nose. Voli da, kad već kroji gaće, kroji i sudbinu.
Majstora krojača budžeta krasi maštovitost, nije on džaba učio zanat kod onoga što je šio carevo novo odijelo. On diktira modu, može da vam skroji karirane ili roza gaće, može i one malo šire, zvoncare, da sve zvoni. Vaše je samo da nosite ili da se nosite.
Obično se odlučuju za one još šire i šarenije, one klovnovske, što široko landaraju. Takav odnos obično garantuje srdačnost i smijeh, i uopšte daje jednu vedru, komičnu i karnevalsku atmosferu.
Treba se pripaziti toga da nam ne skroje kakve preuske koje mogu da puknu po sredini prilikom kakvog saginjanja ili naklona, pa em blam, em rezervnih nema.
Teško narodu koji se ne pita sa svojim gaćama. Mi se, srećom, pitamo. Od njih smo napravili jedro koje će nas odvesti u sretnu budućnost. Ne srećnu nego sretnu. Ostaje nam samo da svi duvamo u njega prepuni nade i na radost naših svemogućih majstora.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
