Piše: Emilo Labudović
Ubiše se „ovi moji“, što zvanični, što oni drugi, od napora da natjeraju Ibrahim – agu i njegovo (ali baš njegovo) ministarstvo da uloži makar verbalni protest zbog nasilja albanskih vlasti nad crnogorskim građanima tokom posjete Gazimestanu. Ni zaludnijeg posla, niti ćoravijeg rezultata. Ali, ako ćemo pošteno, samo su naivni očekivali drugačije. Jer:
Prvo, na Gazimestan jesu putovali „građani Crne Gore“ ali samo oni koji se nacionalno deklarišu kao Srbi. A Srbi u i iz Crne Gore su usred Crne Gore „građani drugoga reda“ (prvi red tribina drži ona sa kapicom) te, stoga, Ibrahim – agi nije ni na kraj pameti da bratu Kurtiju zbog tamo nekih „drugorazrednih građana“, a uz to i Srba, otpravi protestujući hatišerif;
Drugo, ne budimo naivni. Ne bije i ne hapsi (i ne kurči se) po Kosovu onaj Kurti. Taman posla. Kakav je, sumnjam da se i u kući išta pita. Tamo batinom i zakonom, kao Apokalipsa, vitla Brisel, tačnije trijumvirat Engleska, Njemačka, Francuska. Oni bi da sasvim prigrabe Kosovo, ali dobro znaju da tamo, sve dok tu diše i jedna duša srpska, nogom ne smiju. Kao što nijesu smjeli ni 1999. godine.
A kad tamo Srba više ne bude, Kurtija će tada tući njihovi batinaši. Ali, za sada su Kurtiju i kur(č)tićima date odriješene ruke da hapse, mlate, zatvaraju, i završe prljavu briselsku rabotu. Međutim, tukli ne tukli „op trt gevezen zajn“, što bi rekao onaj Kurbla. Jer, nema tvrđih i tvrdoglavijih glava od srpskih. Ibrahim – aga zna za jadac, pa niti se miješa u svoj, niti u Kurtijev „posao“.
Treće, šta ima čudno i vanredno što su Srbi iz Crne Gore tučeni na Gazimenstanu kad je te iste, i mnoge druge, Srbe ta ista Crna Gora, tukla, hapsila, pendrekala i otrovima trovala nasred Crne Gore? Ima li iole aktivnijeg Srbina iz Crne Gore a da nije „srknuo“ malo one čorbe zvane suzavac (ako je samo to on bio) i dobio pendrek po grbini? Nema.
Dakle, tukao Kurti ili ovi Ibrahim – agini, na isto mu dođe.
Ibrahim – aga nije gluv, i ne mora mu se podvikivati. A nije ni glup, pa da mora da čuje. Tjera on lagano po svome i, obrni, okreni, nekako uvijek ispadne po njegovome. Za njega važi ona čuvena, pomalo podrugljiva, anegdota za neke „naše“, za koje se govorilo: kad ih vidiš da skaču sa stijene, slobodno skoči za njima, ništa ti neće biti.
Srbe na Kosovu biju odvajkada, i ovo na Gazimestanu nije im prvina. Ali, samo je jedan čovjek u novijoj srpskoj istoriji imao petlju da im dođe na prag i uzvikne „vas niko ne smije da bije“!!! Jeste da su kasnije i njih i njega bili, ubijali i ubili, ali… ostalo je zapisano, i istorija to neće zaboraviti.
A Ibrahim – aga? Ta, hajte molim vas, ne ponižavajte sebe i ne dižite mu rep. On je odavno otperjao k svojima, u Lukseburg. On tamo, a mi Srbi, tučeni i oni drugi…. u Honduras!
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
