Prije nekoliko dana pojavio se u „Slobodnoj Bosni“ „non pejper“ koji nudi „recept“ za uspostavljanje mira na Zapadnom Balkanu.
Autori „non pejpera“ (imena poznata redakciji „Slobodne Bosne“), su „predstavnici evroatlanske i vanparlamentarne opozicije, akademske zajednice, grupe građana i ugledni pojedinci“.
Ova nezvanična diplomatska nota, kako je navedeno, upućuje se predstavnicima EU, predsjednicima i premijerima Srbije, tzv. Kosova, Crne Gore, Predsjedništvu BiH, generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, Donaldu Trampu i Marku Rubiju…
Cilj „non pejpera“ koji je već, po izvorima sarajevskog lista, bio na stolu Marka Rubija koga je Tramp imenovao za novog američkog državnog sekretara jeste – konačni mir na Balkanu.
A, kako do mira? Pomenuti „non pejper“ daje odgovore i uz to trasira i puteve.
Redom – „konačno stavljanje tačke na teritorijalne pretenzije i sukobe na Zapadnom Balkanu“, uz „konačni zaokret ka evroatlantskim integracijama cijelog regiona“, naravno, uz „distancu od ruskog uticaja i potencijalnih ratova, koji svako malo prete destabilizaciji u regionu“.
Jedna od prečica na putu mira, navode inicijatori dokumenta, jeste Konferencija za mir i saradnju na Zapadnom Balkanu koja bi bila održana od aprila do oktobra 2025. godine u Briselu, Ženevi ili u Londonu i na kojoj bi na poziv EU, NATO, SAD i Velike Britanije učestvovali Srbija, tzv. Kosovo, Crna Gora i BiH.
Na toj konferenciji, ukratko, bio bi potpisan niz sporazuma i memoranduma u kojima bi se države učesnice samita, međusobno obavezale na niz koraka. Među prvima, obaveza Srbije bila bi da faktički prizna tzv. Republiku Kosovo, a Priština da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Dalje, Srbija i BiH potpisale bi sporazum kojim bi van snage bila stavljena „Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“ uz puno poštovanje Dejtonskog sporazuma i političkog suvereniteta BiH.
Bio bi potpisan i Zajednički Sporazum o čuvanju i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta (Srbija, BiH, tzv. Kosovo i Crna Gora) i, na kraju, ali ništa manje važno, Sporazum o podnošenju zajedničke kandidature za članstvo u NATO (Srbija, BiH i Kosovo).
U dokumentu se ukratko, ali precizno skenira stanje u ovom dijelu Evrope.
„Region je pod snažnim uticajem ruske propagandno-medijske agresivne kampanje koja se prije svega sprovodi preko Srbije, jedine države (pored Bjelorusije) u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Kineski ekonomski uticaj, koji ima za cilj slabljenje evropske ekonomije i zavisnost Evrope od strateških sirovina, je još jedna senka koja se nadvija nad regionom Zapadnog Balkana uz obilatu pomoć Srbije“, navode tvorci.
Unutar BiH, „poslednja u nizu provokacija“ i otvoreno dovođenje u pitanje samog karaktera Dejtonskog sporazuma je junska zajednička deklaracija Republike Srbije i BiH, entiteta Republika Srpska, pod naslovom „Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“.
„Deklaracija konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu cjelinu što je politička doktrina ‘velike Srbije’, odnosno klero-nacionalističke doktrine ‘srpski svet’. Takve konstatacije, istorija je pokazala, veoma lako se mogu dovesti do novih podela, sukoba i ratova“, navode autori dokumenta.
Konstatuju i da u Crnoj Gori, ideolozi „srpskog svijeta“ pritisak na ovu državu vrše kroz nekoliko kanala, ali je „najuticajniji i najdjelotvorniji onaj preko Srpske pravoslavne crkve“.
„Prosrpske partije inkorporiraju ideologiju SPC u svoje političke aktivnosti i političko djelovanje. Nedavni rezultati popisa pokazuju da je propaganda ‘srpskog sveta’ dodatno polarizovala crnogorsko društvo, u kome se 41 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a skoro 33 odsto kao Srbi“, sa žaljenjem konstatuju autori dokumenta sežući u istoriju sve do Miloševića i Memoranduma SANU.
Uz dokument sa Konferencije za mir i saradnju na Zapadnom Balkanu, koji bi pored međusobnog priznanja država potpisnica sadržao i njihovu obavezu da sarađuju po svim pitanjima i akutnim problemima, dalje bi sve išlo i brzo i lako.
Ulazak u Šengenski sporazum prije članstva u EU, a zatim i zajednička aplikacija za članstvo u NATO sve do potpunog usaglašavanja spoljne i bezbjednosne politike EU do punog članstva.
Uz štap za one koji bi ovo odbili, u vidu povlačenja stranih investcija, ekonomskih sankcija, političke i ekonomske izolacije, „non pejper“ nudi i šargarepu, a ona bi se sastojala od paketa pomoći koji bi pripremili EU, NATO, SAD i Velika Britanija.
Istoričar Aleksandar Raković, ponavljajući ocjenu da se ne radi o ozbiljnom dokumentu kaže da to ne znači da i ovaj put ne treba biti na oprezu kao i posle drugih sličnih dokumenata.
„Ovo je neki domaći spin, i za razliku od nedavnog (Borut)Pahorovog predloga iza kog je stajala Francuska, sada je u pitanju fantomski predlog koji je potpuno nerealan. To da Srbija stavi van snage zaštitu Srba u BiH, da prizna Kosovo, da pristupi NATO paktu, to su obične gluposti. Neozbiljne gluposti. Sve to djeluje naivno sumanuto i to je pisao neko ko je krajnje nekompetentan za bilo kakvo promišljanje o spoljnoj politici“, ocjenjuje Raković pomenuti bosanski „non pejper“ za RT Balkan.
Pretpostavlja da se radi o želji da nametnu neke svoje ideje prije dolaska Donalda Trampa na vlast.
„Ali, američka politika je, kao i ruska i kineska – cio svet, ona obuhvata ceo svet. Zar stvarno neko misli da će Mark Rubio da čita takav dokument i da o njemu razmišlja? Pri tom, Rubio ne može da donosi odluke bez saglasnosti sa Trampom. Onako kako je Tramp vodio politiku u prethodnom mandatu, ovo bi značilo totalan zaokret. Podsjećanja radi, Milo Đukanović srušen je za vrijeme Trampove vlasti, kada je Tramp imao razumijevanja za srpsko pitanje. Da je bila Hilari Klinton, ona bi grčevito branila Đukanovića. Djeluje da neko pokušava da spinuje, da se naivno hvata za slamku spasa. To ne znači da mi Srbi treba da slavimo po svaku cijenu dolazak Trampa. Treba da sačekamo, da vidimo kako će se stvari odvijati. Ali, ne mogu se odvijati kako su oni zamislili“, kaže Raković.
Po njegovom mišljenju, „non pejper“ iz Sarajeva nema nikakve šanse za uspjeh i možda je pokušaj da se iritira predsjednik Srbije.
„On je, međutim, veoma iskusan čovjek, ima u politici ogromno iskustvo. Ne vjerujem da će se naša država na bilo koji način baviti tim papirom. Naravno, treba pratiti poteze, biće mnogo, mnogo ozbiljnijih stvari od tog papira. Za ovih 40 dana do stupanja Trampa na vlast nama ostaje da budemo veoma strpljivi i da nikakav ishitren potez niko ne povlači i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Nikakav potez koji bi mogao biti upotrebljen protiv nas. Samo strpljenje“, naveo je Raković.
