NEMA IZDAJE, ALI EVO NAS!
Piše: Milorad Vučelić, glavni urednik Večernjih Novosti
Na posebnu sednicu Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji, na kojoj je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedan deo opozicionih poslanika došao je potpuno uveren da će on pristati na ultimatum EU i počiniti nacionalnu i državnu izdaju i pogaziti Ustav Srbije.
Pošto je već posle uvodne reči predsednika bilo sasvim jasno da o tome uopšte ne može biti reči, postavilo se pred njih pitanje šta dalje? Šta sa svim onim transparentima protiv njegove izdaje i kapitulacije? Šta sa pripremljenim govorima, scenarijima, nastupima i optužnicama? Zašto razbijati otvorena vrata da bi ušao gde želiš? Osim ako, i ovom prilikom, ne želiš samo da sa vlasti oboriš Vučića bilo kojim povodom.
– Bićemo protiv članstva Kosova u UN. Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo.
Poštovaćemo Ustav Srbije.
Kao da ovaj deset puta jasno i glasno izgovoren stav države nisu čuli, poslanici Dveri, Zavetnika i Nade su nastavili sa optužbama i neslavnim manifestacijama. Kao da žive u nekom svom paralelnom svetu. I nespremni da bilo kome drugo priznaju ili uvaže patriotizam. I kao da im je nedostajala izdaja državnih i nacionalnih interesa da bi realizovali svoje planove. Nema Vučićeve izdaje, ali evo nas!
Ali, zato nigde nije bilo SPS. Njihovi poslanici su izgledali kao da ih se sve to ne tiče i da ih ništa ne pogađa.
Drugi deo političke opozicije koja se samoimenuje kao demokratska ili liberalna je, takođe, očekivo Vučićevu izdaju. Oni su sve nade položili u to da će on kapitulirati pred ultimatumom njihovih pokrovitelja i izdati Kosovo. Tako bi njihova prava i dugogodišnja puzajuća izdaja Kosova bila dovedena do kraja. To bi potvrdilo da su oni oduvek i vizionarski bili na pravoj strani. Vučić bi dobio priznanje što se napokon dozvao pameti i što je postao evroatlantista i odustao od neutralnosti Srbije. I da je konačno prihvatio njihovu politiku koju onda, logično, sada oni moraju da predvode.
Odmah zatim Vučić bi bio optužen da je pogazio Ustav Srbije, skršio vladavinu prava i dokazao da je autoritarni vladar, povredio ljudska i politička prava većine u Srbiji koje je pre toga svojom „propagandnom mašinerijom“ patriotski zaludeo te da su novi izbori neizbežni. I bio bi takođe optužen za izdaju države i naroda.
Ova vrsta političke opozicije sa slabašnom podrškom u biračkom telu je svojim ponašanjem konačno zaslužila i naziv levice. Za realizaciju svoje ideologije i programskih ciljeva oni su obavezno za odricanje od dela srpske teritorije i to odmah.
Pre nego pređu na reforme. Srbija treba da bude što manja da bi reforme bile što uspešnije. U Evropu se mora jer to je pusta geografija. To je uostalom suštinska ako ne i jedina ideja njihovog ključnog ideologa Latinke Perović. Malo je nedostajalo da se iskaže potpuna podrška Kurtiju providno prikrivena podrškom planu zapadne petorke.
Nije zbog toga ni čudo što se, zbog te količine patriotizma i povika na izdaju, na diskusiju albanskog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija, koja je jasno i glasno bila secesionistička, gotovo niko osim Vučića i nije oglasio.
Skupština Srbije je završena pre tri dana. Trajala je dva cela dana. Čulo se na njoj i jasno i glasno šta je plan i strategija države Srbije. Usvojen je izveštaj o dešavanjima na KiM i o pregovaračkom procesu. Ponašanje političke opozicije i jedne i druge nastavlja se kao da se ništa nije dogodilo u političkom životu. Ima izdaje, nema izdaje – njima je izgleda svejedno. Kažu: Vučiću je jedina svetinja vlast. I stoga nije izdao.
Ali dosledan je Kamberi. On je koliko juče osvanuo zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom na dogovoru kod Kurtija u Prištini. Politička opozicija u Srbiji još ga nije primetila. Ni juče ni danas. Razumljivo je da ga opisana levica ne vidi, ali zašto je toliko neprimetan i za ostale? Mora biti da je i on veoma uznemiren i jako nezadovoljan Vučićevom izdajom.