Linta: Međunarodna zajednica da se izjasni o ratnohuškačkoj retorici Heleza!
Ratnohuškačka retorika ministra odbrane u Savetu ministara Zukana Heleza i ostalih bošnjačkih zvaničnika u Sarajevu okidač je za niz napada na Srbe u FBiH i o tome bi međunarodna zajednica trebalo da se jasno izjasni, kaže predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
Linta je u razgovoru za Srnu istakao da je Helez taj koji konstantno širi mržnju i netrpeljivost prema Republici Srpskoj i srpskom narodu u BiH i priziva rat i novu tragediju, dok međunarodna zajednica ćuti.
„Mislim da bi, ako ima iole odgovornosti međunarodne zajednice u BiH, ali i u Briselu i u Vašingtonu, trebalo da pošalju jasnu poruku da je apsolutno neprihvatljivo da ljudi na tim funkcijama prizivaju rat i udaraju u ratne bubnjeve“, rekao je Linta.
Prema njegovim riječima, nereagovanje na ispade Heleza i njemu slične, a stalno držanje diktata Srbima za svaku izgovorenu reč i aktivnost, potvrđuje politiku dvostrukih aršina koju zapadni deo međunarodne zajednice sprovodi na ovim prostorima već tri decenije.
Politika dvostrukih standarda, kaže Linta, šalje poruku političkom Sarajevu ili bošnjačkoj političkoj eliti da mogu da daju ovakve izjave i znaju da neće biti kažnjeni i sankcionisani.
„Od početka devedesetih do danas, uvijek se srpska strana gledala u negativnom kontekstu, od onih početaka da su Srbi glavni krivci za rat, da su agresorska strana, a da su muslimani koji sebe sada nazivaju Bošnjacima, tobože nevine žrtve velikosrpske agresije koji su tobože vodili nekakav oslobodilački rat“, rekao je Linta.
Naglašava da je to politika koja proizvodi nestabilnost, produbljuje podjele između srpskog i bošnjačkog naroda i politika koja neće doprinijeti uspostavljanju trajnog mira u BiH i na zapadnom Balkanu.
On smatra da Srbi, bez obzira na sve, moraju insistirati na istim standardima zapadnih centara moći prema svim stranama i u BiH i na prostoru zapadnog Balkana.
Linta smatra da Srbi treba da se bore za izvorni Dejton, za istinu o tome šta se zaista dešavalo devedesetih godina i da pošalju jasnu poruku da ne prihvataju da su presude međunarodnih sudova Sveto pismo već da su podložne preispitivanju.
Takođe, smatra i Srbija treba da napravi još aktivniji pristup u borbi za istinu šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije i oko karaktera rata i oko same Srebrenice.