U velikom intervjuu za Nedeljnik trener Partizana pričao i o povratku u crno-beli tabor, privatizaciji klubova, ali i Nikoli Jokiću i Stefu Kariju
Od rodnog Čačka i čuvenog terena Želovo preko Partizana i devet evroligaških titula, sve do povratka u crno-beli tabor. Svašta je preko glave preturio Željko Obradović da bi se izborio za status najboljeg košarkaškog trenera u Evrope da bi na kraju svo to znanje vratio u Partizan. I u velikom intervjuu za Nedeljnik – koji bi danas morao da kupi svaki Partizanov navijač – podelio sa čitalačkom publikom.
Svega tu ima, od priče o tome zašto se NBA toliko plaši evropskih trenera, do setnih prisećanja kako se bi se u Čačku svak krio od komšija ako bi promašio trojku na basketu, pa i nešto malo analize srpskog društva i silnih podela u nas. O tome ipak naširoko u Nedeljniku, mi ćemo se fokusirati na košarkaška razmišljanja legendarnog Žoca. Jer toliko je on opsednut njome da boljeg sagovornika za igru nećete naći. Kako sam kaže…
“Nije mi se malo puta dogodilo da odsanjam akciju. Da je odsanjam bukvalno. Imam problem, razmišljam kako da olaškam igraču da postigne koš i legnem da spavam. Sanjam terene, igrače, postavku i tu akciju. Probudim se, nacrtam je i počnemo da treniramo i igramo. Mnogo mi se puta to dogodilo. Ili se brijem. I negde tamo u ogledalu iza mene, vidim nešto, neki oblik koji me asocira na nešto i tako se rodi nova ideja“, kaže Obradović za Nedeljnik.
Ono što ipak posebno oduševljava je to što Obradović ne pokušava da od košarke napravi nuklearnu fiziku. Naprotiv.
“Košarka je, kako smo rekli, da igrač ubaci loptu. To mu je potrebno olakšati, a najjednostavniji princip je da mu omogućiš da to radi protiv igrača nad kojim ima prednost. Znači potrebno je da izazoveš preuzimanje u odbrani i da brži igrač igra protiv sporijeg ili viši protiv nižeg. Sad, tu postoji mnogo načina. Ja sam uvek znao kako želim da mi igraju ekipe… Način na koji igram odbranu i način na koji slušam svoje igrače u napadu. Jer ne postoji ništa u košarci što nije izmislio igrač. Trener koji to prepoznaje pobeđuje“.
JANIS, JOKIĆ, STEF KARI I ALEN SMAILAGIĆ
Primer 1, Janis Adetokunbo u Milvoki Baksima i reakcija trenera Majka Badenholzer.
“On je uradio nešto važno za košarku. Dobio je šansu da trenira igrača koji je dominantan, fizički, po veštinama. Protivnici su ispred Janisa Adetokunba počeli da podiži zid, a Badenholzer je počeo da pronalazi rešenja. Da daje poverenje svojim igračima, pa tako centar Milvokija šutira najviše trojki u ekipi. Okružio je velikog igrača ljudima koji mogu da ubace. Jednostavno, zar ne?“, pita se Obradović.
(Mozzart Sport)
