Kome smeta protest ispred SDT-a: Privatizovali skupove, pa se plaše konkurencije!

Za četvrtak je ispred prostorija SDT-a u Podgorici, zakazan protest u organizaciji grupe “Do slobode”, koju podržava Duško Knežević. I odmah, u “nezavisnim” medijima, gle čuda ne i u režimskim, kreće tihi bojkot tog protesta. Oni koji su privatizovali poslednja dešavanja na ulicama, očigledno se plaše konkurencije, koja može da im pokvari dilove.

Nema razloga, da bilo ko opstruira bilo koji protest. Što više protesta, to veći pritisak, svakodnevni, na vlast. Da je sreće, protesti bi bili svakoga dana, do ispunjenja zahtjeva i ciljeva, a to je smjena režima. Ali, ovdje se iza brda, nešto drugo valja. Neko želi da prisvoji proteste za sebe i svoje dilove. Neko želi da od protesta pravi ličnu promociju, za ostvarenje svijih planova, a to svakako nije sistematska promjena vlasti, nego kozmezička.

Međutim, Crna Gora je zemlja paradoksa. Ovdje svaka partija ima svoj protest. Svaki “nezavisni” medij ima sboj protest. Demokrate se ne boje, URA se odupire, ostali treba da budu stazisti u tom filmu. I čim se pokrene nova tema, novi protest, odmah kreće udbaška priča: mi imamo svoj protest, ne treba nam drugi. Strah od promjena je izgleda veći kod nekih opozicionih subjekata nego kod režima.

Zato se i plaše novih protesta, jer energija na ovim poslednjim, na oči kopni i propada. Jer žele zatvorene proteste, koje mogu da kontrolišu i njima manipulišu. I umjesto da se bunt širi i da se svaka nova akcija podrži, dešava se suprotno. Strah od narodne konkurencije, očigledno je veći od glavnog cilja, a to je smjena režima.

Iskrenim opozicionarima, koji nemaju skrivene namjere, ne smeta ni jedan protest. Ne smeta im ni Džemal, ni Duško. Srbi su jedini narod u Crnoj Gori koji je to dokazao na djelu. Uvijek je sebe žrtvovao zarad opšteg cilja, ne gledajući ko predvodi proteste. Čak i kad su znali da ti protesti neće njima donikezi ništa novo. Ali im je cilj, a to je promjena režima, bitniji od bilo čega drugog. Nekome, očigledno to i nije primarni cilj.

Četvrtak je blizu. Svaka zvijer će pokazati svoj trag u snijegu. Jer, ako je ulica jedina slobodna institucija, kako tvrde, onda je svima njima tamo mjesto. Ili, će svako da ima svoje parče ulice, a mafija će da ima državu. Izbor je lak. Vidimo se svi u četvrtak i svaki naredni dan na ulici!