KAKO OSVOJITI RUSIJU

Piše: Bojo Pižurica

U ovom vremenu puno je predloga koji govore o tome kako osvojiti Rusiju. Najnoviji predstavlja dugi domet kratke pameti. E moj Nato. Sve se nešto uvija, zavija, te sad ćemo, te opet ćemo, i NJemci, i Poljaci, i Rumunji, i Francusi, i Baltici, uglavnom svi koji su bili pod Staljingradom. Sve to nešto zasukano, zarozano, neodlučno, niko da se isprsi, zakokoti, iskovriježi i kaže – evo krećemo. Zato, evo plana kako da se porazi Rusija pa da ovoj planeti konačno svane. To ćemo da uradimo mi. Mi, sinovi stijenja. Zato, potamo se Nato. Pravac Rusija. Em pobožna, em hristoljubiva. E pa, neće moći.

Mi ih znamo najbolje i najduže. Da nijesu možda vama stvarali i očuvali državu i punili kasu 200 i kusur godina i pomagali sve dvižimo i nedvižimo? Da vam možda nijesu zavladičili nekog generalnog sekretara? Znamo ih mi dobro i bez nadgledanja i bez satelita. Sve te njihove Dolgorukove, Mazurevske, Rodofinikine, Stremouhove i druge. Da im vratimo i za Savu, i za Vasilija, i za Petra prvog, i Petra drugog, i za Šćepana malog. I za sablje, i ordenje, i za zlatne rublje, i za onaj nekorubani kukuruz.

Za početak, zauzećemo njihove radio stanice i pretvoriti ih u radio postaje. Prvo ćemo im emitovati crnogorske novokomponovane patriotske pjesme a u pauzama crnogorsku pop muziku. Neki bi rekli da je to sasvim dovoljno da Rusi dignu ruke od svega, ali idemo dalje, izdržljivo je to. Zna se da u svakom Rusu čuče bar po jedan demon i barbar. Mogli bi im istovremeno poslati i naše konobare, ali ipak ne treba biti pretjerano surov. Bar ne u početku.

Posle ove pripreme, udaramo pravo u centar, tamo gdje je najtvrđe. Puškin. Na njegovom spomeniku u jednu ruku staviti mu rješenje o uklanjanju spomenika, a u drugu frizersku diplomu. A imao je tako lijepe kovrdže i uvojke. Posle toga umjesto spomenika napraviti veličanstveni monumentalni mauzolej. Na njegovom otvaranju naš ministar kulture bi održao govor pod naslovom „Crnogorska proza voli Josip Broza“. Pustio bi koju krokodilsku suzu za Puškinom, da bi i Rusi pali u depresiju. Ali, ne treba biti naivan jer se zna da Moskva suzama ne vjeruje. Za nas, iako je Moskva puna ljudi, tamo nema nikog.

Zato odmah preći na sledeći korak. Ćirilica. Proglasiti je ravnopravnom, a pisati na latinici. Genijalno. Da se Rusi ne dosjete, listu „Pravda“ ostavićemo naslov na ćirilici a ostatak ćemo da pišemo latinicom. Još genijalnije, zna se da Rusi čitaju samo naslove. Posle pobjedničkog trljanja ruku, preći na Crkvu. Rusku pravoslavnu crkvu pretvoriti u Crkvu Rusije. Ispred hrama gdje se NJegoš zavladičio organizovati nalaganje badnjaka sa tendom. Onog njihovog Kirila ostaviti na kafu sa našijem Mirašem da mu ovaj objasni i prenese ono oko 25og decembra.

Na taj način Moskvu bi zapljusnuo duh modernizma i evropeizma i preostalo bi samo da onu njihovu tvrđavu Kremlj pretvorimo u Eurokremlj. Sa Kremlja bi skinuli trobojku a na Eurokremlj poboli zastavu eurosonga. Odmah postaviti naše dokazane stručnjake da vode sekretarijat za regulisanje saobraćaja, metroa i odnošenje smeća. Bivše predsjednike vlade i ministre imenovati u odbor za razvoj demokracije. Ovo će biti sasvim dovoljno da se Rusi povuku iza Urala. Tu im pročitati nekoliko saopštenja dukljanske akademije znanosti i umjetnosti (dazu). Pročitati im i djelove buduće crnogorske enciklopedije, Rusi bi pali u očaj kad bi shvatili da sa onom njihovom mogu samo da pritiskaju kupus.

Posle ovoga, onako šćućurenim i uplašenim baćuškama strogo reći rečenicu od koje svaki Rus strepi i ne želi da je čuje ni u najcrnjim snovima – Cetinjski parlament je prešao Don. Ne da je prešao „Tihi Don“ Šolohova, već rijeku Don. Oni imaju Don, mi Dona a Ameri Donalda. O crni dane i crna sudbino, i crna brezo đe sam konja svezo, zavapio bi očajni Rus i šta bi drugo nego otklapusao dalje na Istok. Na Ob i Jenisej. Tu bi im mi dali feribote za prelazak i naplatili karte. Kad smo već tu, daj da neki naši nešto i zarade.

E tu bi Rusi imali čast da im se obrati naš bivši mudri vrhovni (bmv), i to na sibirskom jeziku pošto bi ruski bio ukinut. Rekao bi im da idu dalje, ne na Balkan nego na Bajkal. Čista bajka. Saopštio bi im da će uređenje jezerske obale preuzeti naši eksperti, isti oni koji su se dokazali u sređivanju našeg primorja. NJima bi još dodali i komisije za uređenje prostora, sjevera i svemira. Za početak otvorićemo jednu omanju tranzitnu luku i fabriku za preradu bajkalskih srdela i balkanskih šarana. Tu bi im naš bivši mudri vrhovni (bmv), sa svog paunovog prestola, duhovno potpuno nenačet, svečano obećao da će brigu o njima i njihovoj ličnoj sreći preuzeti lično On.

Rusima posle ovoga ne bi preostalo ništa drugo nego da se hvataju Kamčatke. Kam da im je. Tu bismo im, gdje su staništa zvjezdanih orlova, predočili plan razvoja sa naročitim osvrtom na racionalno korišćenje i zaštitu rijeka i šuma, kao i izradu mini hidroelektrana. Nakon toga Rusima bi samo preostalo da se bače ne u Jadransko, nego u Japansko more. Ostao bi samo onaj najžilaviji, najizdržljiviji, poslednji Rus. Toga smo čekali. E, njega ćemo da sjednemo na onu rusku raketu i da ga ispalimo u svemir. Ko Lajku. Pa neka onda laje na naš Nato. I na našu demokratsku partiju socijalista amerike.

E da, prije nego što krenemo u ovaj slavni pohod, zamoliću nekoga da svrati u onu konobu gdje se onomad slavilo uz pjesmu, ciku i igru. I da vidi onaj sulundar u koji je bivši mudri vrhovni (je bmv), onako razdragano talambasao i dobošario najavljujući nova antiruska vremena. Čisto da pregleda sulundar, da se nije mlađan osušio.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)