Ispovijest srpskih mladića koje su pretukli Kurtijevi teroristi: Pretučeni smo samo zato što smo Srbi, dok su nas šutirali držali su uperene puške!

Dvojica srpskih mladića, koje su sinoć brutalno prebili specijalci takozvane kosovske policije ROSU u selu Jošanica kod Leposavića, u izjavi za medije navode da su pretučeni samo zato što su Srbi jer nikom ništa nisu učinili, a sve što su radili jeste da su tražili mobilni telefon koji je jedan od njih izgubio.

L.Đ (23) je rekao da se slučajno našao u automobilu jer je pošao zajedno sa svojim komšijom da potraže telefon koji mu je ispao dok je prevozio šljunak.
„Krenuli smo oko 19 časova, ne znam tačno vrijeme. Nakon kilometar i po na samoj krivini vidjeli smo dva vozila iza nas, presreli su nas, jedan džip je stao izpred nas, čovjek je izleteo sa automatskom puškom repetirao i rekao: „Izlazite iz kola!“. Drug je krenuo da izlazi, oni su ga izvukli napolje i mene su izvukli i bacili na zemlju i tada me je šutnuo čizmom i počeli su da nas udaraju“, priča jedan od povrijeđenih.

„Kada su počeli da nas tuku, pretresali su kola i pitali su odakle smo šta radimo. Dok smo objasnili da smo iz tog sela i pokazali ličnu kartu da živimo u Jošanici oni su nas pustili posle toga. Bilo je sedam-osam pripadnika policije, dok su nas tukli ležali smo na zemlji a puške su nam bile uperene u glavu. Najviše me bole glava i oko. Do jutros nisam vidio,zamaglilo mi se, i koljena me bole, valjda kada su me vukli i bacali po zemlji. Uplašen sam, ko ne bi imao strah“, dodao je on.

Njegov otac Miloica Đoković kaže da je ovo kap koja je prelila čašu.
„Ja sam ga odgajio od kilo mesa. Sinoć sam ga ispratio sa komšijom u selo da traže telefon. Trebali su prvo da ga pitaju ko je? Da mu traže dokumenta, a ne da izvlače djecu i da šutiraju kao fudbalske lopte. Ovo ne znam šta se radi i kuda ide više u 21. vijeku. Ovdje smo opstajali i živjeli do sada, ali ovdje života nema“, ispričao je otac povređenog momka.

Đ.M, koji je vozio auto, kaže da ništa nije slutilo da će ih policajci pretući bez razloga.

„Oko 19:30 vidio sam da su se iza nas pojavila svijetla – plava bez rotacije. Džip me pretiče i prepriječili su mi vozilo. Nisam stigao skroz da stanem, izašli su ,repetirali puške, počeli su da lupaju vozilo… „Izlazite napolje!“…Ja sam stao, iskreno, ne znam šta me je snašlo. Oni su me izvukli napolje nisam stigao ni da zakoračim iz vozila, bacili su me na zemlju i onda je krenulo šutiranje, udaranje, pesnicama u glavu, ja sam se sagnuo. Počeli su da me šutiraju u grudni koš i rebra. U tom periodu čujem jauke drugara, njega su udarali mislim čizmom u glavu. To je trajalo pet do sedam minuta. Nisam mogao da se pomjerim. Nisu nas pitali ništa, počeli su da nas nazivaju švercerima, kriminalcima, kontrabanditima, a puška je konstantno bila uperena u mene“, Đ.M, vidno preplašen.

Njegov otac Dragoš, potvrdio je ovu priču i rekao da mu sin nije smio da kaže šta se desilo.
„On to meni nije smio odmah da ispriča, ali mi je sjutradan rekao šta se desilo. Ovo je sada drugi put da slušam. Razumijem da je nešto rekao ružno i razumijem da je imao robu u kolima da je švercovao pa da se tako ponašaju. Ja mislim da je ovo kap koja je prelila čašu, to sam jutros rekao i Austrijancu iz Euleksa, koji mi je rekao da će probati sve što može da uradi, ali mislim da će se sve na ovom završiti. Vrana, vrani oči ne vadi“, zaključio je otac povređenog Đ.M.