Hrvatski mediji o crnogorskom autoputu: Ovo je geopolitička noćna mora

2

Crna Gora zamolila je Evropsku uniju za pomoć pri otplati pozajmice od milijardu američkih dolara koju je uzela od Kine kako bi dovršila nedovršeni sutoput, javlja Financial Times. Ne otplaćujemo kredite koje ste uzeli od drugih, brinemo zbog duga Kini, poručeno je u međuvremenu iz Evropske unije. o ovom problemu koji pritiska Crnu Goru pisao je i Jutarnji list navodeći da je Crna Gora u škripcu.

Saga o nedovršenom projektu koji gradi državna firma China Road and Bridge Corporation, ista ona koja gradi i Pelješki most, dio je veće geopolitičke borbe za uticaj na periferiji Evropske unije, a odgovor Brisela na molbu Podgorice odrediće odnos Unije s regionom.

– Crna Gora dovoljno je mala da EU odluči pomoći joj refinansirati tu pozajmicu – rekao je za Financial Times ministar finansija Crne Gore Milojko Spajić.

– To će za Uniju biti mala, ali laka pobjeda – dodao je.

Stefan Vladisavljev, analitičar za vanjsku politiku u think-tanku Beogradski fond za političku izvrsnost, rekao je da je prvi puta da se Crna Gora ili neka druga zemlja sa Zapadnog Balkana zbog rastućeg kineskog uticaja obratila Evropskoj uniji.

– Nismo čuli da je neko iz Brisela tako otvoreno tražio pomoć u borbi protiv toga.

Crna Gora alarmirala je mnoge kada je 2014. godine s kineskom bankom Exlm potpisala dogovor o finansiranju 85 posto troškova autoceste pomoću pozajmice od nešto manje od milijardu američkih dolara.

Spajić kaže da je prva dionica ceste koja je izgrađena bila dugačka 41 kilometar te da je plaćena 820 milijuna evra, što je čini jednom od najskupljih autoputeva na svijetu. Spomenuta dionica predstavlja tek jednu četvrtinu od ukupne dužine planiranog autoputa.

– Trenutno se oslanjamo na Kinu kada je riječ o infrastrukturi… geopolitički gledano, situacija je dramatična – rekao je Spajić te dodao da se Crna Gora u turizmu, svojoj najvažnijoj privrednoj  grani, oslanja na goste koji nisu žitelji Evropske unije.

– Moramo se bolje povezati sa svojim saveznicima iz Evropske unije. Moramo se uskladiti s ekonomijom – nadovezao se ministar finansija.

Crna Gora postala je nezavisna država 2006., a 2017. godine ušla je u NATO, čemu se Moskva snažno protivila. Rusija je dosad bila jedan od najvećih investitora u Crnu Goru, koja se nada da će 2024. godine dobiti zeleno svjetlo za ulaz u Europsku uniju.

Spajić je rekao da će Crna Gora finansijsku pomoć tražiti od brojnih zapadnih organizacija, uključujući i od Evropske komisije, Evropske investicijske banke te Europske banke za obnovu i razvoj. Unija je rekla da je spremna pomoći Crnoj Gori, ali je  Komisije rekao da će se teško pronaći prikladni financijski instrument preko kojeg će se pomoć realizovati. Taj će zadatak biti tim teži jer je projekt bio pred završetkom.

– Politički gledano, želimo da pomognemo… No, veličina pozajmice nije proporcionalna ekonomiji države pa nije očito koja će se mehanika upotrijebiti – rekao je zvaničnik.

On je dodao i da će se Crna Gora morati obvezati da će provesti određene fiskalne reforme, a naznačio je i da  projekt autoputa nije u skladu sa standardima Evropske unije.

Peking pomoću infrastrukturnih i energetskih projekata postaje sve veći faktor na Balkanu. Odnedavno to radi i pomoću vakcina. Kina je Crnoj Gori donirala 30 hiljada doza svoje vakcine Sinofarm, a Srbiji je prodala više miliiona doza istog.

– Kina samo što nije stekla dovoljno uticaja da u nekim dijelovima Zapadnog Balkana određuje politiku, političku misao i narative – stoji u i koje je u februaru  napisao think tank Evropsko vijesće za vanjsku politiku.

Ugovor o izgradnji autoputa  potpisala je Vlada Republike Crne Gore koja je avgusta 2020. godine nakon 30 godina izgubila vlast u toj zemlji, a koju je predvodila Demokratska partija socijalista aktualnog predsjednika države Mile Đukanovića. Odluka da se krene u izgradnju spomenutog autoputa preispitivana je više puta, a dvije studije isplativosti objavljene 2006. i 2012. godine zaključile su da je ona ekonomski neisplativa.

Ista je ta vlada neposredno prije kraja svog mandata s kinesko-crnogorskim konzorcijumom potpisala 54 miliona evra težak ugovor o izgradnji termoelektrane.

Kina je vlasnik jedne četvrtine crnogorskog inostranog duga. Uprkos tome što su radovi na putu više puta odgađani, prva rata duga na naplatu stiže u julu 2021. godine.

Ako Crna Gora ne bi ispunila svoje obaveze, Kina bi dobila pravo da raspolaže i s crnogorskim zemljištem koje je ta zemlja dala kao jamstvo.

Aktualna crnogorska vlada, koju vodi premijer Zdravko Krivokapić iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” te koja je u decembru 2020. godine preuzela vlast u zemlji, suočava se brojnim izazovima.

Jedan od njih je svakako činjenica da je crnogorski turizam, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, prošle godine pao za 15 posto.

Spajić je rekao da Podgorica s Pekingom pregovara oko još jednog duga koji je težak 127 miliona evra.

Posmatrači apel Crne Gore vide kao priliku za Brisel.

– Unija treba da se uključi – rekla je Tena Prelec, stručnjak za region sa Oksfordskog univerziteta.

– Crna Gora je u dvorištu EU. Unija uključenjem u ovaj slučaj može pokazati da je pravi igrač, pravi geostrateški faktor – zaključila je Prelec.

(Jutarnji list)

2 Comments
  1. NIKO99 komentariše

    Ovo je geopolitička noćna mora za Hrvatsku. Samo napred i ne raskidajte ugovore sa Kinezima. Oni su najbolji i najjeftiniji graditelji danas u svijetu, finansiraju od njihovog novca. Ovaj projekat je od životnog značaja za Crnu Goru, povezivanje sa Srbijom koja je industrijski centar Balkana a i saobraćajnica za Centralnu Evropu. U bidućnosti će ova saobraćanica da nas povezije ne samo sa Evropskom Unijom već i sa Ruskom Federacijom pa i Dalekim Istokom.

    10
  2. Stevan Tod komentariše

    Crna Gora treba da umre!
    15 godina je pljackana od Crnogoraca i vrha vlade sto su mrzeli narod te zemlje. Narod, zavidan i samomrzljiv nije nista uradio da to spreci nego samo prica kako su junaci.
    Daj te se Albaniji, Hrvatskoj ili Srbiji i probaj te da radite posteno za zivot.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.