Čović: Intenzivno radimo da Zvezda dobije višegodišnju licencu Evrolige

„Nama je cilj da tu budemo trajno i suvlasnici“, izjavio je predsjednik Crvene zvezde

Košarkaški region obradovala je nedavno vijest da će šampion Jadranske lige biti siguran učesnik Evrolige za takmičarsku 2021/22, da bi nedugo zatim stigle najave o podeli trogodišnjih licenci za Partizan, Budućnost i Cedevitu Olimpiju, mada se još čeka na zvaničnu potvrdu ove informacije.

Crvena zvezda u inicijalnim pričama nije bila pominjana, ali kako stvari stoje na Malom Kalemegdanu intenzivno rade na tome da klub postane vlasnik dugogodišnje licence Evrolige. Da se iza brijega kuje nešto zaista veliko potvrdio je predsjednik Crvene zvezde Nebojša Čović tokom gostovanja u klupskom podkastu Pick’N’Talk gdje se dotakao raznih tema, ali prije svega klupske budućnosti u elitnom takmičenju i planovima za naredne godine.

“Kada smo krenuli sa Evrokupom i Evroligom, prvo učešće Crvene zvezde u Evrokupu smo izborili Pešić i ja sa Đordijem (Bertomeuom). FMP je imao već dobru saradnju sa Evroligom, ne da bi je igrao, već u smislu organizacije turnira juniorske Evrolige i zato smo i dobili juniorski turnir u Beogradu koji je danas pod Zvezdom i nosi ime Marka Ivkovića, nesrećno ubijenog momka u Istanbulu. Evroliga je tako projektovana da je to firma i njih interesuje profit. To je koncept pa hoćete ili nećete. Ono što je naš cilj u Evroligi bio, to je da dođemo do povjerenja. To možete da postignete radom i određenim rezultatima, kontaktima i akcijama. Direktno smo uspjeli da dovedemo Fajnal For u Beograd. Naravno mi to ne bismo uspjeli bez Grada Beograda i Republike Srbije, tadašnjeg gradonačelnika i sadašnjeg predsjednika Srbije. Mislim da je to jedan od boljih Fajnal forova, a to su sve elementi izgradnje povjerenja”, kaže prvi čovjek Zvezde u razgovoru za Pick’N’Talk i nastavlja:

“Naš konačan cilj je da Crvena zvezda bude ravnopravna u smislu dobijanja dugogodišnje licence. Mislim da će se dogoditi određene transformacije, vidjeli ste da se već razgovaralo o novom formatu Evrokupa. Da li će to otići na 18 ili 20 klubova, da li će to biti prva i druga liga Evrope, vidjećemo. Ne treba baš mnogo mudrosti da se zaključi da cijela firma EKA putuje u tom pravcu. Nama je cilj da tu budemo trajno i suvlasnici i iskreno, zašto bismo to krili, radimo intenzivno na tome. Toga nema bez rada, navijača i dobre organizacije, a mislim da mi sve tri te stvari imamo”.

Uvijek aktuelna tema su klupske finansije.

“Naš maksimalni budžet nikada nije prešao, a kada kažem maksimalni, to mislim na prvi tim i mlađe selekcije i sve što se radi tokom godine. Taj budžet nikada nije prešao 7.2 miliona evra. Od toga je 40 do 50 odsto prvi tim, kako koje godine. U našim prihodima, u punjenju budžeta, država nije prešla 30 odsto. Kada to kažem, mislim na Grad Beograd, Ministarstva, državna preduzeća… Sve ostalo smo mi obezbijedili kroz sezonske karte, dnevne karte, marketinške aktivnosti, transfere i kroz sponzore koji nisu državna preduzeća. To je bilo do sada, a ova godina sezona 2020/2021 je vrlo specifična. Uslijed više sile, globalne pandemije, uskraćen nam je prihod od između 2 i 2 i po miliona evra. Teško je procijeniti tačno, kako to ide sa kartama”.

Čović nije optimista po pitanju toga da Crvena zvezda dostigne budžet nekih evropskih velikana, ali…

“Da li ćemo mi uspjeti da dosegnemo budžet od 10, 20, 30 miliona… Nisam siguran. Zato koncept treba da bude ka domaćim igračima, da imamo dva, tri ili maksimalno četiri stranca. Mislim da cijela naša košarka treba da doživi u tom dijelu transformaciju. Prema informacijama koje imam, a ja sam po vokaciji optimista i borac, ne predajem se i poslije poraza brzo ustanem i idem dalje. Brine me stanje, mislim da treba da Košarkašku ligu Srbije ojačamo. Imamo regionalnu ligu i imaćemo je dokle god za to postoji interes. Imamo i drugu ligu koja se dobro pokazala u ovoj organizaciji sa balonima”.

“Što se tiče domaće lige treba ograničiti broj stranaca i broj godina za pojedine igrače. Na primjer, ne više od dva stranca i ne više od dva, tri ili četiri igrača starija od 28 ili 29 godina. To je moj radni predlog, pri tom mora da se vodi računa, ako naši timovi iz KLS-a treba da budu konkurentni u drugoj ABA ligi, a druga je kao i prva, možeš da imaš 15 stranaca, onda nećemo biti konkurentni pa onda treba preduzeti i određene mjere i na regionalnom nivou. Treba voditi računa i o trenerima, mislim da mora da se pojača obrazovanje trenera, kao i što treba voditi računa o sudijama. Ne mislim da nam tu cvjetaju ruže i da ima mnogo zainteresovanih. A, i jedan i drugi i treći posao, posao igrača profesionalnog je izuzetno zahtjevan i težak. Svi misle pare, ali treba doći do tih para i treba proći sve što profesionalni igrač prođe. Posao trenera je isto pakleno težak, užasno, a boga mi i posao sudija nije lak. Nisu naivni poslovi ni u upravi, ali je prosta stvar – hoćete ili nećete. Imate li strasti i energije da se angažujete. Slatki su periodi pobjeda, ali jako gorki periodi poraza”.

Otkrio je Čović malo poznat detalj da je njegov dolazak u Crvenu zvezdu mogao da se dogodi još na početku trećeg milenijuma…

“Razgovori o mom dolasku u Crvenu zvezdu su počeli neke 2002, 2003. godine, čak i 2001. smo razgovarali, ali pošto sport ne može da se odvoji od politike, ma šta ko pričao jer političari vole sport preko kog se lako eksponiraš i reklamiraš. Mislim da su političari, očigledno sebično, mislim ako napravite rezultat u Zvezdi, Partizanu… Vama će porasti politički rejting. Vjerovatno i to postoji, ali ne treba biti opterećen time jer sam ja mnogo ranije postao košarkaš u smislu igrača, trenera i kasnije čovek koji je u administracijama klubova. Nažalost, to se nije dogodilo sve do 2011. godine i meni je jako žao što je Crvena zvezda imala trnovit put. Najzad smo se 2011. godine dogovorili. Zvezda je tada bila u stečaju, naravno, vi u Udruženju građana ne možete da sprovedete stečaj kao u firmama… FMP je postao strateški partner. Pošto u medijima imate puno zlonamernih komentara da smo uradili ovo ili ovo, mi smo sve uradili u skladu sa zakonom i to ugovorom o franšizi gdje možete da pozajmite ime jedno određeno vrijeme dok vaš strateški partner ne izmiri obaveze. To je tako urađeno i potvrđeno rješenjem privrednog suda u Beogradu gdje su svi povjerioci bili prisutni”.

A onda je govorio o tome kako je sve počelo ljeta 2011. godine…

“Ono što sam ja iznio na prvoj Skupštini, držali smo se sve vrijeme toga. Prvo je bilo da klub finansijski očistimo od svih zaostalih obaveza, a da pri tom takmičarski budemo koliko-toliko konkurentni. Došao je jedan izvanredan trener, jedan od naših najboljih trenera, ako ne i najbolji Pešić. Nažalost, skroman je bio budžet pa nije mogla da se pravi ko zna kakva igračka kombinacija. Ono što je naslijeđeno igrački od Crvene zvezde, to je bilo ništa. Ništa u smislu da smo imali četiri igrača koji su bili potpuno slobodni. To su bili Nikolić, Cvetković, Nedović i Sava Lešić. S tim što je Cvetković već imao predugovor za prelazak u FMP. Sve ostalo smo morali da nadogradimo. Cilj da nakon druge sezone krenemo u borbu za trofeje i da se organizaciono ojača Crvena zvezda i da se zauzme pozicija takva da imamo kontinuitet nastupa u Evroligi, ne bježeći od Evrokupa. Nije ništa strašno ako vam se dogodi da jedne godine ne igrate Evroligu, nego Evrokup, čak može da bude i poučno. Pri tom imajući u vidu da je Evroliga i Evrokup takav izazov da možete da se zanesete, a da pri tom nemate neki rezultat i da porušite sav trud, rad koji stoji iza vas. Ako je nešto što je mjerljivo u sportu to je broj osvojenih trofeja, a to je, bez završnice koja nas očekuje u ABA ligi i domaćem prvenstvo, 15 trofeja. Juniori su postali na Fajnal ejtu prvaci juniorske Evrolige i igrali smo nekoliko finala sa klubovima kao što su Real i Barselona”.

Malo i o trenerima koji su prošli kroz Crvenu zvezdu u njegovom predsjedničkom mandatu.

“Prošlo je nekoliko trenera, a svaki je ostavio pozitivan trag. Počevši od Pešića sa kojim i dalje imamo kontakte i od kojeg dobijamo savjete, imamo razgovore i analize. Mislim da nam je mnogo ranije nego što je trebalo i mislim da to nije bilo zasluženo, izgorio Alimpijević, a to je to nestrpljenje kod naše publike. Mislim da je i Tomić obavio sjajan posao, a najbolji i najveći posao do sada je obavio Dejan Radonjić. Žao mi je što je sa Obradovićem kratko trajalo, ali nažalost to je moralo da se dogodi i dalje na tu temu ne bih više pričao, čuvajući i Zvezdu i Sašu Obradovića kao legendu Crvene zvezde”.