BURSAĆ I JEZIK

PIŠE: SIBIN

Treći kolumnista CDM-a, valjda Bursać – mrzi me da guglam svašta – napisao da, Srpski zločinci(!), udarnički rade na – pridavljenju Crnogorskog jezika.

Da se jezik može, dakle, i pridaviti, nisam znao, pa me živo interesuje šta o tome misli crnogorski Sosir iliti Čirgić, prvi lingvista FCJK.

U knjizi o „Jeziku i jezikoslovlju“, Sreten Marić veli da je u njegovoj mladosti lingvistika bila popularna i uvažena i prisutna na bitnijim katedrama, sigurno bi se odazvao toj naučnoj disciplini, bez koje nema psihoanalize niti savremene filozofije, koja se zapućuje sve više i ka kvantnoj fizici.

Ako sam dobro obaviješen, Bursać se ne koristi u pismu sa dva znaka – trebao bi kad piše za CDM makar toliko – od kojih mi tastatura na pametnom telefonu raspolaže sa jednim: – ś.

Zašto? Ni to ne znam, a nešto me pretjerano i ne zanima, jer koliko sam zapratio, malo njih se koristi sa ova dva znaka, u, kako su ga u deklaraciji u Sarajevu nazvali, – zajedničkom jeziku.

Bursać je, ipak, paranoičan, budući da u svemu prepoznaje srpski trag i uticaj, što, opet, i nije tako loše za samo Srpstvo, ali jeste za njegovo mentalno stanje, ukoliko znamo da je opsesija zajebana stvar, pročitajte Siorana koji ih je imao nekolike.

Jedan lingvista objašnjava kako – znak ima relacioni karakter. Sudbina ova dva znaka koja ističu drukčijost Crnogorskog jezika, imaju uspostavljenu relaciju u krugu nahija, kao što nam mentalitet ne može iskoračiti iz duha plemena, nepomirljivih i zarobljenih u svemu što nas tako koči i drži podalje od svijeta.