Vreme je…

Od masakra u Srebrenici je prošlo više od četvrt veka. Posledicom ovog događaja opravdan je progon 250.000 Srba iz Krajine i još 150.000 Srba iz tadašnje Reublike Srpske. U Krajini je samo za vreme operacije „Oluja“ ubijeno 1.982 Srba, velikom većinom civila. Gde god su hrvatske i bošnjačke trupe uspele da se dokopaju srpskih civila ubijali su ih bez milosti. Tokom druge polovine 1995. ubijeno je – od ratnih saveznika, uz pomoć vojske NATO – otprilike onoliko srpskih civila koliko je prema optužnicama Haškog tribunala ubijeno u Srebrenici tokom nekoliko dana jula iste godine.

Postoji tu, međutim, jedna razlika: Srbi odgovorni za zločin u Srebrenici su suđeni i sâm vrh Republike Srpske osuđen je na drakonske kazne zatvora. Suđen je zbog toga i predsednik Srbije i SR Jugoslavije. U Srbiji i širom sveta, stvarne ili nabeđene zločince nad Bošnjacima u Srebrenici, progone sva moguća pravosuđa i policije. Na isti način kao što bi progonili naciste što su izvršili holokaust ili besne zveri koje prete njihovoj deci.  Kraj se tome ne vidi. Nema „zaborava vremena“ na koji su 1990. godine, od strane Veikih sila, bili osuđeni naši mučenici -žrtve nesumnjivog genocida koji su  četiri  i po decenije ranije sproveli hrvatski i muslimanski fašisti. Spisak koji su pre nekoliko godina podnele bošnjačke nevladine organizacije pokazuje da su prema njihovom viđenju za zločin u Srebrenici krivi svi Srbi. Nemačkoj vladi (baš njima !) predali su spisak 22.000 osoba koje smatraju odgovornim. U Srebrenici i Bratnuncu je uoči rata živelo manje od 20.000 Srba, Vojska Republike Srpske je u jeku rata imala 80.000 pripadnika, teško da je više od 20.000 ratovalo u Podrinju.

Bez mnogo dvojbe na to uverenje, da smo su svi Srbi krivi, ukazuje i film bošnjačke patriotkinje koji čeka ovogodišnjeg Oskara. Hapšenje Radovana Karadžića iz 2008. pokazalo je tu atmosferu koju stvaraju zločinački političari iz zemalja  Kvinte i nacionalističke meinstrim političke stranke Hrvata i Bošnjaka. Rešenje je čini se u tome da Srbi budu proterani u Užu Srbiju, da ta Srbija onda bude okupirana i da nedovršene, frustrirane nacije posle žive od te okupacije.

Bošnjaci i Hrvati su iz rata izašli sa etnički čistom državom i entitetom. Bošnjaci su u rat ušli kontrolišući manje od 20% teritorije Bosne i Hercegovine, danas vladaju nad više od 30% i obezbedili su neprekinutu teritoriju od Bihaća do Goražda.  Za to vreme, tri hiljade srpskih žrtava Srebrenice i Bratunca nisu dobile nikakvu pravdu. Čovek koji je iskopao oči srpskom sudiji i rasporio trudnicu srpske nacionalosti danas je slobodan građanin voljom svih sudova. Junak je svoje nacije iako je 1995. pobegao od sunarodnika i prepustio ih gnevu srpskog naroda.

Slobodan Milošević je još 1992. nazvan „balkanskim kasapinom“, a tek je 2016. objavljeno da su ga relevantne presude korumpiranog i antisrpskog Haškog tribunala osobodile odgovornosti u optužbama za Bosnu i Hrvatsku. Zbog Srebrenice se dvostruko više prognanika vratilo u Republiku Srpsku nego u Federaciju BiH.  Zbog Srebrenice naš narod lišavaju i prava u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

I onda se nađe jedan ingnorantski, zlonamerni i plačljivi politikant. Kućni rob crnogorskog šovinizma. Pa jedno piše svom ministru, a drugo govori na konferenciji za novinare. Takav čovek nikome ne treba. Nama ne trebaju ni olinjale popine koje primaju novac za svoj rad iz Srbije, bore se po srpskim medijima za crkvenu imovinu, a onda poručuju da se Srbija nikako ne sme mešati u njihov projekat obespravljivanja srpskog naroda.  Srbi u Crnoj Gori su narod. Deo su jedne i nedeljive srpske nacije. Oni ne negiraju nezavisnost Crne Gore, ali to ne znači da možete da ih gazite.

Pre neki dan je umro  izdajnik Jovan Divjak, ražalovani oficir TO JNA i zločinac iz Dobovoljačke ulice. Uveren sam, u paklu je praznik.  Srbogorci, Gorosrpci i slični – vi spremate teren za takvu, unapređenu verziju poslušnog i „dobrog“„srpskog“ kapoa.

Zato molim vas: vratite se Milu Đukanoviću. Koliko god da nas ostane, bićemo jači bez vas. Tražimo isto što i Albanci i Bšnjaci. Ravnopravost, jednaku zastupljenost u ustanovama, jezik, pismo… A u budućnosti izborni okrug i veto u skupštini. Ako nas mnogo budete gazili, nakon što se vas otarasimo, dobićemo i entitet, pa na kraju i državu.

I da. Čuo sam da se Željko Ivanović pre pola godine nešto javno izvinuo Srbima. Pročitao sam njegov sastav i imam poruku za dukljanog „Rupu Mrdoka“: „Ivanoviću, od Vas ne bih prihvatio citostatik, a kamo li izvinjenje.“