Srbija može pokrenuti pregovore o miru između Rusije i Ukrajine

Piše: Vladimir Pavićević

Opšte je mnjenje da, nakon terorističkog napada prošle sedmice u Moskvi, svetu preti dalja eskalacija konflikta čije je žarište u Ukrajini. Prerastanje rata u Ukrajini u oružani sukob širih razmera je realna pretnja. Moja je teza da u najtežim okolnostima, koje se u ovom slučaju tiču mogućnosti da počne treći svetski rat, uvek postoji šansa da se napravi iskorak kojim bi zamišljena kataklizma bila zamenjena zvezdanim momentom kojim bi se osigurao mir među narodima i državama sveta.

Da bi se tako nešto desilo neophodno je da postoje inicijative kojima bi se uticalo da procesi teku ka tom cilju. Cilj je, dakle, da se posvećeno radi na obezbeđivanju uslova za pokretanje mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, čiji bi ishod trebalo da bude završetak rata i dogovor o trajnom miru. Potez koji bi mogao naznačiti trasu ka miru između Rusije i Ukrajine danas na raspolaganju ima i srpska diplomatija.

Dva su posebno važna elementa koja Srbiju potencijalno čine relevantnim akterom u pokretanju najozbiljnije mirovne inicijative u slučaju rata u Ukrajini.

1. Srbija je kredibilan akter

Jedan od kriterijuma na osnovu kojih se u međunarodnim odnosima procenjuje ozbiljnost određene inicijative jeste kredibilitet njenog pokretača. U temelju nečije kredibilnosti nalazi se poverenje koje je taj subjekt zavredeo svojim delanjem u odnosu na pojedino pitanje. Kada je reč o ratu u Ukrajini, izvesno je da i iz pozicije Rusije i iz perspektive Ukrajine danas na svetu ne postoji država koja uživa takvo poštovanje i jedne i druge strane u sukobu kao što je to slučaj sa Srbijom.

Neposredno po započinjanju rata, Srbija je zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini definisala svoju poziciju u odnosu na ovo pitanje. Taj stav podrazumeva da Republika Srbija pruža punu i principijelnu podršku poštovanju načela teritorijalnog integriteta Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje države uključujući Ukrajinu.

U isto vreme, Srbija je poručila da će se prilikom razmatranja potrebe da se donesu restriktivne mere ili sankcije protiv bilo koje države, uključujući Rusku Federaciju, rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih ekonomskih i političkih interesa i da u ovom periodu njen vitalni politički i ekonomski interes nije da uvodi sankcije bilo kojoj državi. U zaključcima je naznačeno i to da su i Rusija i Ukrajina za Srbiju uvek bile prijateljske države, a da srpski narod Ruse i Ukrajince smatra bratskim narodima.

Po pitanju konflikta u Ukrajini Srbija se izdvojila kao država koja je temeljnije od svih drugih definisala i argumentovala svoju poziciju. Tako definisanom pozicijom i principijelnim delanjem u skladu sa njom, Srbija je postala jedna od malobrojnih država sveta u kojoj i Rusija i Ukrajina vide iskrenog partnera. Upravo to Srbiju potencijalno čini kredibilnim akterom u iniciranju pregovora koji bi mogli da vode ka miru.

2. Srbija je očuvala mostove ka istoku i ka zapadu, kao i kulturne veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom

Vojnom neutralnošću Srbija se postavila kao subjekt koji želi da održi spone sa ključnim partnerima i na zapadu i na istoku. To, na primer, podrazumeva povremeno održavanje kako rusko-srpskih vojnih vežbi, tako i vojnih vežbi Srbije sa NATO. U okolnostima rata koji se duže od dve godine vodi u Ukrajini, ovakav položaj Srbije može da bude tretiran kao posebno važan i koristan za iniciranje komunikacije o mogućoj deeskalaciji teškog konflikta u Ukrajini. Poruka bi najjasnije mogla da glasi ovako – Srbija nije rušila mostove i sada to svima može da koristi.

Osim saradnje i sa istokom i sa zapadom u vojnim pitanjima, Srbija se i u odnosu na praktična pitanja koja se tiču života i komunikacije ljudi u svakodnevnom životu postavila kao akter koji održava veze i komunikaciju sa svima. Dobar primer je poslovanje kompanije „Er Srbija” koja sve vreme organizuje redovne avionske linije ka Njujorku, ali i ka Petrogradu i Moskvi. Međunarodnim akterima koji racionalno promišljaju o načinima dolaska do mira u Ukrajini i to može u simboličkom smislu da bude značajna informacija za osmišljavanje koraka kojima bi se ojačale inicijative koje mogu da vode ka miru.

Kada se svemu navedenom doda i kulturni aspekt koji, uz brojne druge elemente, podrazumeva da stanovništvo u Rusiji, Ukrajini i Srbiji dominantno čine ljudi pravoslavne vere, sve to ulogu srpske diplomatije u osmišljavanju inicijative za pripremu, otpočinjanje pa i vođenje mirovnih pregovora čini potencijalno ozbiljnom i obećavajućom. Ove kulturne spone su evidentne i one u prilikama koje imamo nisu i ne smeju biti zanemarene.

Postoje i drugi elementi koji srpskoj diplomatiji dodatno otvaraju vrata za ulogu u vrsti mirovne inicijative povodom rata u Ukrajini, ali dva navedena su ključna. Nema dileme ni oko toga da bi iniciranje ovakve jedne ideje podrazumevalo najšire konsultacije za brojnim zainteresovanim akterima koji bi, makar u počecima, ostali van domašaja javnosti. Budući da se do cilja ne može stići bez kretanja ka cilju, onda je veoma važno da naša diplomatija ne gubi vreme, nego da dela.

Srbiji uskoro predstoji izbor nove vlade, koja će prema svim očekivanjima raditi sve četiri godine. To je dobro, jer će izvesnost da će vlada trajati puni mandat biti snažan motiv članovima vlade da se u punoj meri posvete svom poslu. U kontekstu uloge srpske diplomatije u dostizanju mira u Ukrajini, novi ministar spoljnih poslova bi mogao da dobije jasnu instrukciju sa najautoritativnije političke adrese u državi da je moguća uloga Srbije u mirovnoj inicijativi oko rata u Ukrajini jedno od najvažnijih pitanja kojima bi trebalo da se bavi.

Dve bi napomene mogle da budu posebno motivišuće za novog ministra i ministarstvo spoljnih poslova u celosti kako bi se u punoj meri posvetili ovome poslu. Jedno je da bi zamišljeni početak mirovnih pregovora bio takav uspeh da bi se on merio sa najvećim postignućima srpske diplomatije u celokupnoj njenoj istoriji. A drugo je ideal mira, koji bi značio momentalni prestanak tragedije koja je u Ukrajini i Rusiji značila stradanje stotina hiljada ljudi.

(Politika)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)