Srbija i SPC su vlasnici više od polovine teritorije KiM

Pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, jedna je, od dve teme otvorene u poslednjoj rundi dijalogu Beograda i Prištine u Briselu, a prema podacima kancelarije za KiM više od polovine samo kada je reč o ukupnoj površini južne pokrajine – oko 60 odsto je u vlasništvu Republike Srbije, građana Srbije i Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Pitanja imovine i Zajednice srpskih opština, o kojima će se razgovarati u narednim rundama dijaloga pod okriljem EU, najteža su pitanja, jer o njima postoje potpuno suprostavljeni stavovi dve strane, pa se očekuje da će i razgovori biti teški.

Za Beograd je to složen i višeslojan problem, jer obuhvata tri različite vrste imovine – privatnu svojinu Srba i SPC, imovinu u vlasništvu privrednih subjekata koji su registrovani na teritoriji Srbije izvan KiM i imovinu u vlasništvu Srbije.

Prema podacima Kancelarije , ukupna površina južne pokrajine iznosi 1.088.699,653 hektara zemljišta, a od toga 58 odsto, na ovaj ili onaj način, u vlasništvu je Republike ili građana Srbije.

Privatna imovina u vlasništvu Srba i SPC obuhvata 164.644,275 hektara, što je oko 15 odsto teritorije KiM.

Imovina u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih izvan KiM obuhvata 156.409,497 hektara ili oko 14 odsto teritorije pokrajine, a državna i društvena imovina u vlasništvu Srbije 319.999,271 hektara, odnosno 29 procenata teritorije KiM.

Privatnu imovinu Srba i SPC na KiM čine zemljište i objekti koji se na njemu nalaze, kao i stanovi i tzv. komercijalni objekti, čiji broj nije utvrđen, budući da su interno raseljena lica dostavila zahteve za 29.155 uzurpiranih stanova, a kosovska agencija za imovinu u svom izveštaju navela samo 951 objekat.

Kako se pojašnjavaju u Kancelarije za KiM , okvirni broj od 29.155 stanova dobijen je na osnovu podataka koje su interno raseljena lica sa teritorije centralne Srbije dostavila UNMIK Direkciji za stambeno-imovinske poslove (DZSP), a koja je i osnovana da bi rešavala probleme uzurpacije imovine u gradskim sredinama i uvođenja pravih vlasnika u posed.

Što se tiče broja od 951 uzurpiranog poslovnog prostora u vlasništvu Srba, reč je o podatku koji je kosovska agencija za imovinu navela u svom godišnjem izveštaju za 2015. godinu.

Imovina se na Kosovu do 1999. godine vodila u katastru zemljišta, dok katastar nepokretnosti nije vođen, ukazuju u Kancelariji za KiM, kao i da na KiM nisu postojale zemljišne knjige već samo katastarska evidencija zemljišta u kojoj nisu evidentirane površine i strukture stambenih jedinica, kuće i stanovi.

Pored 156.409 hektara zemljišta imovinu u vlasništvu privrednih subjekata koji su registrovani na teritoriji Srbije izvan KiM, čine i objekti koji se nalaze na tom zemljištu, a oni su precizno i pojedinačno evidentirani u spisku dostavljenom Direkciji za imovinu Srbije.

Reč je o celokupnom kapitalu, koji inače, skreću pažnja u Kancelariji, podleže pravnoj zaštiti u skladu sa Protokolom Evropske konvencije o ljudskim pravima, privrednih subjekata – akcionarskih društva, društava sa ograničenom odgovornošću, društvenih preduzeća, zadruga i drugih.

Kapital se sastoji od sredstava, hartija od vrednosti i prihoda po osnovu ulaganja kapitala, kao i proizvodnih pogona (fabričke hale, hladnjače, objekti namenjeni uslugama servisa i održavanja), sredstava za proizvodnju (mašine, alati), poslovnog prostora (upravne zgrade, trgovački objekti, reprezentativni objekti), te prostora namenjenog odmoru i rekreaciji zaposlenih (odmarališta, sportski tereni, objekti za zabavu…).

Uz 319.999 hektara zemljišta, u vlasništvu Republike Srbije trećinu imovine na KiM su i objekti (državni i društveni) koji se nalaze na tom zemljištu, kao i drugi oblici imovine koji su do 1999. godine stekli SRJ, Srbija, teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, javne službe…

Reč je , između ostalog, i o imovini izgrađenoj i pribavljenoj na KiM, sredstvima u državnoj svojini – stambene zgrade, stanovi, poslovni prostori, prirodnim bogatstvima na KiM – nalazišta uglja, metala i nemetala, vode, vodotoci, njihova izvorišta, podzemni i geotermalni izvori, a tu spadaju i dobra od opšteg interesa – saobraćajna infrastruktura (aerodromi, putna, železnička infrastruktura, škole, bolnice, poljoprivredno zemljište, šume, vodno zemljište, vodni objekti, mreže za protok energije, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra, trgovi, javni parkovi.

Foto: J. Matijević
U dokumentu se navodi i da univerzalni međunarodni pravni standardi, potvrđeni međunarodnim dokumentima, neprikosnoveno garantuju pravo na mirno uživanje imovine, koja je stečena zakonito prema propisima koji su bili na snazi u vreme sticanja te imovine.

Iz pregleda imovine Srbije na prostoru KiM, vidi se da, na primer, imovina Železnica Srbije, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, prelazi 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća.

Uz to ukupna procenjena vrednost svih elektroenergetskih objekata EPS i EMS na KiM iznosi oko 2,7 milijardi evra, ne računajući poslovni prostor.

Istovremeno, geološke rezerve lignita na KiM iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu.