Sputnjik: Šta se krije iza najave otpuštanja 600 radnika KAP-a baš uoči izbora u Nikšiću

Da li se već dugo godina zaduženom Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP), kojim upravlja nikšićki Uniprom KAP, zaista nazire kraj, ili najava otpuštanja svih 600 zaposlenih ima političku ulogu. Plasirana uoči lokalnih izbora u Nikšiću može da znači pritisak na prve važne izbore posle poraza DPS-a na parlamentarnim.

Koliko god aluminijumski kombinat poslovao uz velike probleme, nedavna najava vlasnika kompanije Uniprom KAP Veselina Pejovića da će otpustiti svih 600 radnika i zatvoriti proizvodnju u KAP-u ipak je iznenadila javnost. Pejović je krajem prošle nedelje stečajnom upravniku Veselinu Perišiću i glavnom menadžeru Nebojši Dožiću službenom poštom već poslao dopis u kojem ih obavještava da je pokrenut prekid radnog odnosa za 600 radnika. Taj potez je u međuvremenu odložio do četvrtka i pozvao Vladu da do tada formira komisiju koja bi provjerila stanje radničkih prava u KAP-u koje je i bilo povod za najnovija talasanja.

Kraj aluminijumskog kombinata ili politički pritisak

„Ja ću imati ličnu i korporativnu štetu, ali ćemo vam gospodo, izgleda jedino mogućim putem, staviti do znanja da se sa Unipromom niko i nikada neće poigravati, pa ni vi“, poručuio je Pejović vlastima.

Otpuštanje zaposlenih bi po njegovoj procjeni, državu, koja je još 2013. godine pokrenula stečaj nad KAP-om, koštalo 10 miliona evra koliko bi trebalo da izdvoji za isplatu otpremnina.

Ministarstvo ekonomskog razvoja je posle svega odlučilo da delegira tim, koji će „radi jasnijeg i boljeg sagledavanja trenutne situacije, u cilju pronalaska održivog rešenja“, posjetiti postrojenja KAP-a.

Da aluminijumski kombinat u Podgorici godinama bilježi gubitke nije novost, zbog čega se s vremena na vrijeme i poteže pitanje njegovog opstanka.

Od ponosa do ponora

Nekadašnji ponos crnogorske industrije i ekonomski gigant prodat je 2005. ofšor kompaniji “Salamon Enterprises” ruskog oligarha Olega Deripaske za 48 i po miliona evra. Umjesto rasta kombinata u njegovom vlasništvu rastao je samo dug pa je 2012. kada je sa njim raskinut ugovor on iznosio oko 350 miliona evra. Pošto je Vlada Crne Gore bila žirant za 132 miliona evra kredita KAP-a u Deripaskinom vlasništvu njih su praktično vraćali poreski obveznici Crne Gore.

Još tada je postavljeno pitanje da li ima budućnosti za Kombinat aluminijuma, imajući u vidu njegovo finansijsko stanje, tehnološku zastarelost, nepostojanje prerađivačkih kapaciteta i sveprisutni manjak električne energije u državi. Pojedini ekomoski analitičari, poput urednika ekonomske rubrike nedeljnika Monitor Zorana Radulovića, smatrali su da je samo pitanje vremena kada će se naći neka vlada koja će smoći snage da prizna da je priča o fabrici elektrolize u Golubovicma završena, da KAP više nije kombinat i da su sva njegova postrojenja, izuzev Elektrolize, zatvorena.

U stečaju duže od sedam godina

Kombinat je 2013. otišao u stečaj i država je posle dvije godine traženja strateškog partnera našla u nikšićkoj kompaniji Uniprom, u vlasništvu Pejovića, koji je 2015. kupio imovinu KAP-a za 28 miliona evra. Tako je Uniprom postao vlasnik imovine KAP-a i upravlja njegovom proizvodnjom prema sporazumu sa stečajnom upravom i Privrednim sudom.

Nova bura oko KAP-a pokrenuta je posle nedavne sjednice parlamentarne Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije na kojoj je razmatarana situacija u fabrici, odnosno statusu zaposlenih i njihovim pravima.

Tada je prema tvrdnjama sindikata KAP-a, menadžment te kompanije počeo da vrši pritisak na zaposlene da se iščlane iz sindikata i da formiraju novi koji bi bio pod kontrolom uprave. Desio se preokret, ironično primjećuju u sindikatu. Menadžment koji je uz svesrdnu pomoć stečajnog upravnika i institucija sistema, ukinuo zaposlenima radna i sindikalna prava, sada zagovara sindikalno djelovanje.

Da li je baš tako ružičasto

Najavljujući otpuštanje svih zaposlenih Pejović kaže da je prosječna plata u KAP-u kada je on preuzeo upravljanje bila 472 evra, a da je danas 792 evra i da su uprkos padu cijene aluminijuma na berzi, u firmu uložili više od 100 miliona evra. Sa novim fabrikama koje je Uniprom napravio, godišnji izvoz bi trebalo da bude između 200 i 250 miliona dolara.

Zašto bi onda vlasnik imovine KAP-a otpuštanjem svih zaposlenih praktično izašao iz posla koji mu, sudeći po njegovom saopštenju o zaradama zaposlenih i ulaganjima, sasvim dobro ide.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za Sputnjik kaže da to nema nikakve veze za ekonomnskom logikom.

„Njegove izjave liče na neko inaćenje. Evo sada ću ja sebi napraviti štetu da bih napravio štetu i vladi, odnosno državi koja bi sada trebalo da plati te otpremnine. Sa duge strane, sumnjam da neko može da bude toliki inadžija i da se inati na svoju štetu. To mi je neprihvatljivo sa tog nekog poslovnog stanovišta“, ističe on.

Dnevna politika izuskuje i privredne žrtve

On dodaje da možda sada politika iziskuje i takve žrtve od nekih ljudi.

Sagovornik Sputnjika podsjeća da su ove nedelje lokalni izbori u Nikšiću, prvi posle parlamentarnih na kojima je vlast nakon 30 godina izgubila Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića. Rezultati izbora u drugom po veličini gradu u Crnoj Gori su važni jer će, smatra se, poslati poruku da li je nastavljen trend pada podrške DPS-u i jačanje stranaka koje čine novu, ali prilično tijesnu parlamentarnu većinu.

Zato u potezu Pejovića, koga inače smatraju jednim od Đukanovićevih tajkuna, Bušatlija vidi i dnevnu politiku i pritisak na ljude uoči izbora. Sjedište njegove kompanije Uniprom koja upravlja aluminijumskim kombinatom je u Nikšiću, u čijoj okolini je rudnik boksita koji je, kako napominje, direktno vezan za proizvodnju aluminijuma. Zato najava otpuštanja svih zaposlenih može da bude poruka biračima.

Očekivani napadi Milovog okruženja

„Napadanje tog Milovog okruženja na vladu je sasvim očekivano, jer to je sada čisto politički rat, a odmah posle izbora u Nikšiću dolaze izbori u Podgorici. Stvari se nekako odvijaju nepredvidivo i u takvim situacijama sasvim je normalno da će oni koji su živjeli na grbači naroda zahvaljujući Milovom upravljanju državom, svakako da se bore za svoj opstanak“, kaže Bušatlija.

Na pitanje, može li najava otpuštanja i to inaćenje Pejanovića sa državom, u stvari da bude dobar izgovor, odnosno odstupnica, jer je stanje u KAP-u daleko od ružičastog, naš sagovornik smatra da će to prije biti slučaj.

„To bi bilo mnogo realnije da on ne posluje tako fantastično kako predstavlja. Možda ga čak ugrožava činjenica da nova vlast insistira na tome da se plaćaju obaveze prema državi. Njegova okolina je bila dosta povlašćena kada je trebalo državi da plaća poreze i doprinose“, ocjena je Bušatlije.

Prema podacima koje su polovinom prošle godine objavili crnogorski mediji, kompanija Uniprom koja gazduje KAP-om je u 2020. ušla sa neto gubitkom od 8,4 miliona evra, a prihod na kraju 2019. je iznosio 69,2 miliona evra i bio je 16,5 miliona manji u odnosu na 2018. godinu.

I analitičar tržišta aluminijuma Goran Đukanović smatra da se najava o otpuštanju radnika dešava u trenutku političkih prepucavanja.

“Djeluje mi da je i ono iskorišćeno u tu svrhu političkih prepucavanja, ali ovakve stvari moraju da se rešavaju bez posledica, kako za firmu tako i za državu, ako je to moguće”, izjavio je Đukanović za Radio Slobodna Evropa.

Nije lako ugasiti struju aluminjumskom kombinatu

On je objasnio da gašenje proizvodnje u KAP-u nije jednostavan proces, jer bi naglo gašenje struje stvrdnulo tečni metal koji se nalazi u ćelijama. Bez njihovog oštećenja ne bi bilo moguće pokrenuti proizvodnju i onda bi bio neophodan generalni remont za šta bi bila potrebna ogromna ulaganja koja se mjere milionima evra, navodi Đukanović.

Iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema su u međuvremenu potvrdili da iz kompanije Uniprom nisu dobili najavu o isključenju KAP-a sa elektromreže.