Slom Juventusa, hrabri Porto u četvrtfinalu
Prvo veliko iznenađenje u nokaut fazi Lige šampiona priredio je Porto. Prvak Portugalije prošao je u četvrtfinale, izbacivši Juventus posle trilera kakav se retko viđa. Izgubio je u Torinu, ali je dao dva gola na terenu italijanskog prvaka, jedan više nego Stara dama pre tri sedmice na stadionu „Dragao“ i ušunjao se tamo gdje ga je malo ko vidio posle decembarskog žreba.
Junak prolaza gostiju je kapiten Seržo Oliveira, koji je dvaput zategao tako snažno i precizno da je iz temelja uzdrmao Alijanc stadion. Najprije je u ranoj fazi meča pogodio iz jedanaesterca za inicijalnu prednost, a tri minuta prije kraja iz slobodnog udarca sa oko 30 metara – kroz noge Kristijanu Ronaldu – namirio pravdu i odveo ekipu imenjaka Konseisaa među osam najboljih timova u evropskoj eliti.
U revanšu: 3:2 za Juventus, ukupno 4:4 i prolaz Zmajeva u narednu rundu.
Rekli su u Juventusu da im se sezona lomi do reprezentativne pauze, a kako izgledaju u ovom trenutku djeluje da im se već završila. U Serij A zaostaju deset koraka za Interom, a više nemaju ni džokera u vidu Lige šampiona, iako je djelovalo da imaju više života od mačke i da će se opet dočekati na noge. Uspjeli su da nadoknade zaostatak, imali i igrača više, jedino nisu imali petlju da napadnu odlučnije uzdrmanog protivnika i dokrajče ga. Nisu, jer su igrali maltene bez napadača.
Kristijano Ronaldo je djelovao pogubljeno, kao da nije došao na utakmicu, 90 odsto njegovih poteza bilo je besmisleno, lopta ga nije slušala, izgledao je nervozno i frustrirano. Dejstvovao je u tandemu sa Alvarom Moratom čije samopouzdanje je srazmerno šansama ekipe da okrene sezonu u svoju korist. Jedina dvojica igrača Pirlovog tima za koje se može reći da su opravdala očekivanja bili su Federiko Kjeza i Huan Kvadrado. Prije tri sedmice krilni napadač je spasao je čast Staroj dami na stadionu Dragao pogotkom osam minuta pre kraja, u revanšu ju je pogurao do produžetaka. Očekivalo se da ulogu junaka, shodno statusu, pripadne Kristijanu Ronaldu, umjesto njega centralna figura napetog revanša bio je nekadašnji prvotimac Fjorentine. Dao je dva gola i praktično sve što su crno-bijeli korisno uradili na prvoj stepenici eliminacione faze bilo je Kjezino djelo.
Prvo je na ostavljenu loptu Ronalda skinuo paučinu u daljem uglu Maršesinovog gola, potom glavom matuirao Argentinca posle čak 14. asistencije Kvadrada u sezoni i djelovalo je da će opet biti spasilac svog tima koji se mučio u organizaciji igre.
Mučio ili ga je Porto pročitao. Ekipa Serža Konseisaa je sjajno otvorila revanš. Suprotstavila se Juventusu na identičan način kao na svom stadionu. Napala ga, izašla visoko, prijetila sa raznih pozicija i u ranoj fazi meča stigla do pogotka koji joj je dao krila. Strelac je bio Seržo Oliveira iz opravdano dosuđenog jedanaesterca, pošto je prethodno štoper Merih Demiral neoprezno startovao nad Mehdijem Taremijem. Taj pogodak je gostima značio na psihološkom planu, ali Juventusu suštinski ništa nije mjenjao, svakako je morao bar dvaput da poentira.
A kako je igrao u prvom poluvremenu revanša stekao se utisak da ne bi do prekosutra. Konseisaov tim je uspio da mudrom igrom, suzavajući prostor između linija tima, suzi crno-belima manevarski prostor i ograniči ih samo na dva pokušaja Alvara Morate. Malo zbog manjka samopouzdanja Španca, malo zbog izvanrednog golmana Agustina Maršesina, Porto je izdržao opasne situacije, a sve ostalo rješavao lagano, dokazujući da nije slučajno prošao grupu sa Mančester Sitijem, Olimpijakosom i Marseljom samo sa tri primljena gola na Etihadu.
Stekao se utisak da u pozicionoj igri, kad Juventus ima loptu, a Porto brani prostor kao vojnik državu, rezultat može da promjeni samo pad koncentracije i(li) glupost pojedinca. Nevolja za goste je što su za 15 minuta nastavka potrošili iskombinovali oboje. Prvo su loše napravili ofsajd zamku omogućivši Ronaldu da na dubinski pas Leonarda Bonučija ostavio loptu Kjezi, a 23-godišnji Đenovljanin savio „kiflu“ u rogalj u 49, da bi u 54. Mehdi Tarami zaradio drugi žuti karton na neinteligentan način (šutirao loptu posle sudijskog znaka) i ostavio drugove na cjedilu.
Juventus je brojčanu prednost iskoristio, međutim, Porto nije klonuo. Brzo se konsolidovao i vratio model igre koji je koristio u prvom susretu i revanšu sve do isključenja Taramija. Branio se sa devet igrača u polju, imao sreće da preživi još nekoliko opasnih situacija (zicer Kjeze, poništen gol Morate zbog ofsajda, prečka Kvadrada), čak i da zaprjeti preko Marege i nekako dođe do produžetka.
U njima je Juve imao loptu, Porto se hrabro branio, čekao šansu i dočekao je. Bespotreban faul Vestona Mekenija na 30 metara od gola značio je prijetnju po domaćina. Loptu je namjestio Seržo Oliveira, poznat po jakom udarcu iz prekida. Možda su ga malo potcjenili crno-beli, postavili samo četvoricu igrača u živi zid i prevarili se. Šut po zemlji prošao je kroz noge Kristijanu Ronaldu, Vojčeh Ščensni nema baš toliki raspon ruku da bi dohvatio loptu u uglu i to je bio gol koji je u ukupnom zbiru doneo prolaz gostima (Marko Grujić igrao pola sata).
Jedino što nije bio kraj. Odmah zatim Adrijen Rabio je postigao treći gol za Juventus, bio mu je potreban još jedan, tražio je Matijs de Liht penal… Bilo bi previše. Čak i za ovakav triler.
Izvor: Mozzart