SAD suzbijaju uticaj Pekinga: „Istraživači“ kidaju sponu Srbija – Kina
Dobro poznate zahteve Zapada – da se Srbija distancira od Rusije, u nadolazećem periodu mogli bi da nadjačaju pozivi da naša zemlja olabavi veze sa Kinom, koje postaju i politički i ekonomski sve čvršće. Kao i u ruskom slučaju i ovde bi kao poluga uticaja na Beograd mogao da se upotrebi proces evrointegracija, u okviru koga bi se nanizali novi uslovi.
Novinar Ljiljana Smajlović ocenjuje da će „meka moć“ Kine postati predmet interesovanja Zapada i da će u našu zemlju stizati novac za istraživanja koja se koriste u analizama evropskih i američkih ustanova koje se bave Balkanom i pogodna su za „dokazivanje“ da se Srbija okrenula Kini i da napušta evropsku orijentaciju.
– To se radi tako što zapadne ambasade, ili njihove razvojne agencije koje daju pomoć Balkanu, odvoje sredstva i raspišu konkurse za istraživačko novinarstvo, na koji se onda prijave mediji i organizacije koje oni i inače finansiraju, i predlože istraživanje „lažnih vesti“, dezinformacija i propagande koji bi mogli da pogoduju razvoju kineskog uticaja. Pretpostavljam da bi na udaru mogli da se nađu i programi razmene novinara, odnosno posete srpskih i kineskih novinara koje se finansiraju kineskim novcem. I te posete mogle biti biti proglašene opasnim sredstvom kineskog uticaja – kaže Ljiljana Smajlović za „Novosti“.
Virtuelni EU događaj o Zapadnom Balkanu prekjuče je u Zagrebu, napominje naša sagovornica, već uvrstio u preporuke zahtev da građani regiona budu bolje obavešteni o evropskoj pomoći:
– Razlog je kineska pomoć. Zar nismo ovih dana čitali pismo NVO Briselu u kojim se Beograd cinkari da nedovoljno ceni evropsku, a previše hvali kinesku pomoć u borbi protiv korone?
Vrata koja je Srbija otvorila kineskim investicijama u okviru inicijative „17 plus 1“ odmah je naišla na kritike po kojima Kina taj projekat koristi i da uveća politički uticaj u našem regionu. Brojke govore da ovde radi oko 6.000 firmi sa kineskim kapitalom, i da Kina najviše investira u energetiku i infrastrukturu.
Da se Beograd zbog svega ovoga pomno drži na oku kada sarađuje sa Pekingom, pokazala je i saradnja u borbi protiv korone, kada je posle dočeka aviona sa kineskom medicinskom pomoći Karl Bilt, kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose, konstatovao da „Evropa primećuje zaokret ka Kini u srpskoj politici i da to za Srbiju može da bude kontraproduktivno“.
Bivši ambasador pri OEBS-u Milovan Božinović kaže za naš list da je pandemija korone učinila izrazitijom napetost koja postoji između SAD i Kine unazad već nekoliko godina, kao i EU i Kine.
– Kina napreduje već jedan određeni period i u skladu sa tim traži svoje mesto u svetu, dok Amerika za njom sistemski zaostaje i u takvim globalnim tokovima naš odnos sa ovom azijskom zemljom ulazi u neuralgično polje u kom možemo da budemo meta spočitavanja. Glavni mehanizam u rukama EU je naš pristupni proces u kome mogu da nas opominju da treba da uskladimo spoljnu politiku sa politikom EU. Isto to može da podstiče i SAD, preko proameričkih članica Unije – smatra Božinović.
PRITISCI NE DAJU REZULTATE
IAKO nekima može da smeta odnos Srbije i Kine, Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže za „Novosti“ da veruje da se niko neće usuditi da ozbiljno pritiska Srbiju, jer to neće dati rezultat:
– Zapad je svestan da nema šta da nam ponudi zauzvrat da bismo mi odbacili Kinu kao partnera. Pri tome, naša saradnja sa Kinom nikoga ne ugrožava. Eventualna sankcija bi mogla biti da se Srbija gurne u stranu, ali ni Evropi ne ide naruku da nas odbaci od sebe. Što se tiče Amerike, aktuelni odnos sa Kinom je deo Trampove pregovaračke taktike u trgovinskom ratu sa Kinom i verujem da se to neće reflektovati na odnos Beograda i Pekinga.