Slobodni izbori nijesu više samo interes Crne Gore, već i Evropske unije, poručio je nezavisni poslanik Neđeljko Rudović i dodao da je opozicija dužna da zajednički osmisli i predloži platformu koja će dovesti do toga.
Svi opozicioni subjekti su saglasni da treba da se ujedine i zajednički djeluju. Kad možemo očekivati zajedničku ponudu opozicije i treba li uopšte da se čeka na ponudu koju najavljuje DPS?
Rudović: Bilo je prirodno da opozicija još u novembru 2016. godine definiše zajedničku listu uslova za održavanje izbora, od čijeg bi ispunjavanja zavisilo da li će uopšte učestvovati na narednim izborima. Odmah poslije opravdane proklamacije bojkota parlamenta, koji je rezultat činjenice da je vlast uzurpirana i da je proizvod dokazane kupovine glasova i fabrikovanja vanrednog stanja zbog navodnog državnog udara, opozicija je morala da usaglasi zahtjeve. Saglasnost opozicije, uz nespornu želju Brisela da pomogne stvaranju ambi jenta za slobodne izbore, dovela bi DPS u situaciju da popusti. Nijesmo iskoristili vrijeme i opet se nalazimo u istoj situaciji. Da bismo je prevazišli, za početak bi bilo korisnouspostaviti redovnu i normalnu komunikaci ju između opozicionih subjekata.
Zagovornici ste stava da treba raditi na stvaranju uslova za izmjene izbornog zakonodavstva. Koliko jerealno očekivati stvarne izmjene, s obzirom da je vremena za to sve manje?
Rudović: Koliko god se ideološki razlikovali, ne postoji racionalan razlog da zajednički i snažno ne zauzmemo jasan stav prema DPS-u u pogledu uslova za fer izbore. Iluzija je očekivati da se će se DPS ponašati fer, ali ako ih natjeramo samo na nekoliko ustupaka, izbori imaju smisla. Pa 2016. je DPS sa malim partnerima osvojio vlast zbog svega nekoliko hiljada glasova prednosti, koje ne bi imali da nijesu inscenirali vanrednu situaciju na dan izbora.
Takođe, cilj da Crna Gora ima slobodne izbore nije samo naš, to je cilj i EU. U izvještaju o napretku, ključnom doku mentu o Crnoj Gori iz maja ove godine, EU insistira na dogovoru o slobodnim izborima, ukazujući da će bez toga ostati sjenka nad njihovim rezultatima, tako da je protivljenje DPS-a dogovoru o slobodnim izborima prst u oko i Briselu. Vrijeme curi, inicijativa treba da dođe sa opozicione strane i mislim da je zato važno što prije preduzeti određene korake. Lični odnosi nekih opozicionih čelnika valjda neće biti prepreka, jer bi onda morali da odgovore na pitanje da li svoje sićušne ciljeve i kalkulacije stavljaju ispred borbe za narod i slobodnu, demokratsku Crnu Goru.
Kako vam se čini ideja da cjelokupna opozicija na parlamentarnim izborima naredne godine nastupi sa jednom listom?
Rudović: Mislim da je nesporno da DPS ne može da pobijedi ako imamo redovan i normalan ambijent za izbore. Drugo, bolji rezultat se postiže sa više opozicionih lista jer će onda svi izaći da podrže one koje smatraju sebi bliskima u ideološkom smislu. S druge strane, dio građana ne bi glasao za jedinstvenu listu jer se duboko ne slaže sa ideologijom DF-a, ili se neko iz DF-a ne pronalazi u ideologiji SDP-a. Preduslov za pobjedu nije jedna lista, nego iskrena posvećenost cilju i eliminacija međusobnih unutaropozicionih sukoba.
Kao i prije dvije godine, snažan sam zagovornik okupljanja građanskog, evropskog opozicionog bloka, koji svoju politiku teme lji na odanosti Crnoj Gori i posvećenosti snaženju države i njenog građanskog koncepta. Propusti li smo jed nu pri liku, nadam se da drugu nećemo, jer od toga zavisi budućnost Crne Gore i razvlašćivanje uzurpatora vlasti koji čerupaju našu zemlju.
Kako sada gledate na građanske proteste? Vjerujete li da su oni imali nekog efekta i treba li ih ponovo pokrenuti jer se politička kriza iz dana u dan samo produbljuje, a niko ne preduzina odgovornost?
Rudović: Građanski protesti su pokazali da većina građana želi demontiranje bolesnog sistema koji je konpletan državni aparat, uključujući i pravosuđe, pretvorio u svoju poslugu, sa ciljem da klika oko vrha vlasti može da se ponaša oholo, da prisvaja sve što poželi i da za to ne bude kažnjena. Takav sistem je najveća prijetnja Crnoj Gori, napretku crnogorskog društva, na čak i njegovoj biloškoj susptanci. Sistem počiva na strahu, a protesti i njihova masovnost tokom prva tri mjeseca su dokaz da smo u stanju da pobijedimo taj strah. Protesti su, makar iz tog razloga, bili dragocjeni. U slučaju da opozicioni čelnici u drugi plan stave svoje međusobne trzavice i svi ulože resurse u slobodnu Crnu Goru, imano ambijent za novi krug pritiska na vlast sa ulice i dodatnu motivaciju da ovo bude slobodna zemlja.
(Fosmedia)