Promjena ustava postala nemoguća misija za Makedoniju
Nakon trećeg dana debate u makedonskom parlamentu sve su manji izgledi da bi vlast i opozicija mogli da postignu bilo kakav dogovor o ustavnim promjenama.
Za usvajanje ustavnih amandmana kojima bi ime bivše jugoslovenske republike bilo promijenjeno u Republika Sjeverna Makedonija, u skladu s dogovorom s Grčkom, potrebna je dvotrećinska većina od ukuno 120 poslanika. Pošto opoziciona VMRO-DPMNE kaže da napušta raspravu, izgledi da se postigne 81 poslanički glas čini se kao “nemoguća misija”.
Novi vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji stoga postaju sve izvjesniji, smatraju stručnjaci.
Prema najavama iz Skoplja u Briselu se danas očekuje da Makedonija i zvanično otvor pregovore o priključenju te zemlje NATO. Da je opozicija ostala čvrsto pri stavu da je za njih sporazum sa Grčkom neprihvatljiv jasno je i iz odgovora koji je lider VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski uputio juče američkom zvaničniku Vesu Mičelu.
Mickoski je, naime, Mičelu poručio da je za VMRO-DPMNE neprihvatljiv njegov zahtjev da podrže Prespanski sporazum. Mičelu je poručio i da za propast Prespanskog sporazuma nije odgovorna oozicija, već vlada Zorana Zaeva.
Vladajuća Socijaldemokratska partija Makedonije, premijera Zaeva, oštro je danas reagovala na takav odgovor Mickoskog. U saopštenju SDSM se navodi da je Mickoski u očima demokratskog svijeta “sramota za Makedoniju”, kao i da se ne razlikuje od svog prethodnika i bivšeg premijera Makedonije Nikole Gruevskog.
U SDSM kažu da je očigledno da Mickoski ima problem sa članstvom Makedonije u EU i NATO. “Ako nastave da blokiraju budućnost Makedonije u narednih nekoliko dana, parlamentarna većina će raspisati vanredne parlamentarne izbore”, poručuju iz vladajuće stranke.
Takođe, poslanička grupa VMRO-DPMNE odlučila je da se isključi iz parlamentarne debate o ustavnim promjenama, jer smatra da ona postaje besmislena s obzirom na to da je i neuspjeli referendum pokazao da su građani protiv promjene imena te bivše jugoslovenske republike u Republika Severna Makedonija.
Prva žrtva Prespanskog sporazuma je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas, koji je, nakon sukoba u vladi sa ministrom odbrane Panosom Kamenosom zbog tog sporazuma, podnio ostavku.
Premijer Aleksis Cipras je tu ostavku ranije danas prihvatio. Kamenos, koji je i lider stranke Nezavisni Grci, manje članice vladajuće kolaicije u Grčkoj, se takođe protivi usvajanju Prespanskog sporazuma. Kocijas je, inače, potpisnik Prespanskog sporazuma s grčke strane, dok je s makedonske sporazum potpisao njegov tadašnji kolega Nikola Dimitrov.
Nakon što je prihvatio ostavku Kocijasa, Cipras je novinarima rekao da je pozvao parlamentarne stranke u Makedoniji da glasaju za sporazum, jer, kako je poručio, Grčka neće dozvoliti članstvo te bivše jugoslovenske republike ni u jednoj međunarodnoj organiziji pod imenom “Republika Makedonija”.