Potraga za šest lica: Traže se živi ili mrtvi, u obračunu klanova!

Atentat na Radoja Zvicera u Ukrajini i dva dvostruka ubistva u Grčkoj ove godine u kojoj su ubijeni Igor Dedović i Stevan Stamatović, a zatim i Alen Kožar i Damir Hodžić doveli su rat škaljarske i kavačke kriminalne grupe do usijanja, a najveći prelom usledio je u beogradskom podzemlju gde su u obračunu njihovih saradnika ubijeni Aleksandar Šarac i Bojan Mirković, obojica bliski škaljarskom klanu.

Slučaj Šarac je policijski rasvetljen, identifikovan je i ubica Mirkovića, međutim, ono što policiji zadaje najveću glavobolju jesu misteriozni nestanci čak šestorice muškaraca, a koji su povezani sa jednom ili drugom zavađenom stranom.

Za neke od nestalih policija je dobila ulična saznanja da su ubijeni, a njihova tela isečena na komade, kao i da je krvavi zločin snimljen i poslat preko mobilnih aplikacija na određenu adresu van Srbije.

Dokaza za to nema, ali nema ni nestalih, kao ni njihovih tela.

Ko je 19. januara u Atini ubio Igora Dedovića, jednog od vođa „škaljaraca“, i njegovog bliskog saradnika Stevana Stamatovića, zvanično još nije rasvetljeno, ali su događaji koji su usledili otkrili bar sumnju ko je mogući tiper zločina, kao i ko je jedan od četvorice mogućih egzekutora. Sumnja – jer su informacije koje vode i do jednog i do drugog došle iz podzemlja, i bar za sada nisu potkrepljene nijednim dokazom, ali im je zajednički imenilac – nerazjašnjeni nestanak.

Dva tela u Španiji

Prvi, čiji je misteriozni nestanak i zakomplikovao istragu o atinskom ubistvu je Podgoričanin Savo L. (37), koji je u dokumentacijama bezbednosnih službi već godinama označen kao saradnik škaljarskog klana. Savin nestanak podgoričkoj policiji je početkom avgusta prijavila njegova supruga, i od tada od njega nema ni traga ni glasa.

Policija slučaj još nije razrešila, ali su odmah posle nestanka iz crnogorskog podzemlja krenule glasine da je Savo bio tiper koji je suparničkom, kavačkom klanu prodao informaciju o lokaciji na kojoj su se krili Dedović i Stamatović. Dvostruku igru navodno je platio životom, i to, opet na osnovu glasina, u Španiji gde je u međuvremenu pobegao.

Na cinkarošku dušu Save L., po tim pričama, ne stavlja se samo ubistvo u Atini, nego i zločin koji je pola godine kasnije usledio na Krfu, kada su krajem jula ubijeni Alan Kožar i Damir Hadžić, najbliži saradnici „škaljaraca“. Ubistvo Kožara smatra se posebno jakim udarcem budući da je on, kao vođa barske ekipe, posle zločina u Atini operativno preuzeo vođenje poslova škaljarskog klana.

Nestanak Save L., navodnog tipera, koji je za prodatu informaciju trebalo da dobije milion evra, nije jedini koji se dovodi u vezu sa ubistvom Dedovića i Stamatovića. I sudbina ovog mladića za sada je potpuna nepoznanica, ali mu je sa Savom L. zajednička navodna lokacija nestanka – Španija. Radi se o Lj. Lainoviću (24), sinu nekadašnjeg bosa novosadskog podzemlja Branislava Lainovića zvanog Dugi, koji je 2000. godine ubijen u Beogradu.

Pištolj

Naime, mlađi Lainović je navodno učesnik egzekucije u Atini, koji je, opet prema glasinama iz podzemlja, otišao na Pirinejsko poluostrvo kako bi naplatio novac posle izvršenog zločina, ali se o njemu po dolasku u Španiju ništa ne zna. Naslednik Branislava Lainovića ima odranije dokazane veze sa kavačkim klanom i to preko prijatelja Strahinje Đankovića, sa kojim je bio optužen za ubistvo navijača Rada Petra Arsića 2018. godine. Đanković se od policije, zbog ovog zločina, dugo krio u Prištini, gde je kasnije i uhapšen i to u stanu u kome se krio sa plaćenim ubicom kavačkog klana Mariom Miloševićem i ostalim saradnicima.

U tom stanu se navodno sa njima krio i Radoje Zvicer, vođa „kavčana“, ali je on uspeo da pobegne pre upada policijskih snaga. Đanković je u međuvremenu deportovan u Srbiju gde je zbog ubistva navijača Arsića osuđen na 13 godina zatvora, dok je mlađi Lainović oslobođen.

U periodu nestanka Save L. i mlađeg Lainovića, u Španiji su pronađena tela dvojice neidentifikovanih muškaraca.

“Jedno telo je nađeno u vodi, a drugo je potpuno ugljenisano. Muškarac čije je telo nađeno u vodi je ubrzo identifikovan i on nema nikakve veze sa balkanskim podzemljem, dok za drugo, ugljenisano telo nije moguće uraditi DNK analizu, tako da se i dalje vodi kao nepoznata osoba“, kaže za “Ekspres” izvor iz MUP Srbije.

U međuvremenu, u Beogradu je počeo rat dve ekipe, koje su naslonjene na crnogorske klanove, jedna na strani „škaljarca“, druga na strani kavačkog klana. A onda su usledili zločini. Sve do jedne žrtve – saradnici „škaljaraca“. Kako se pretpostavlja, prvo žrtva tog rata je Aleksandar Halabrin (26), rodom iz Janošika kod Alibunara, koji je nestao 20. marta u Beogradu, a njegovo telo nađeno je dva meseca kasnije u mestu Parcani kod Sopota. Utvrđeno je da je mladić ubijen hicem iz vatrenog oružja u glavu, pa zakopan.

Njegova porodica za “Ekspres” otkriva detalje koji su prethodili nestanku, ali i njegove veze sa navijačkim vođama, koji su se kasnije našli na meti naoružanih napadača.

“Aleksandar je bio dobar dečko, završio je medicinsku školu u Beogradu, potom je dve godine živeo u Slovačkoj. Ovde je upao u loše društvo, ali šta se konkretno desilo kobnog 20. marta, mi i dalje ne znamo. Aleksandar je tog dana bio u Janošiku, bilo je vanredno stanje i po njega je automobilom došao izvesni Stefan Mirković zvani Goša. On ga je odvezao u Beograd. Navodno je sa njima bio još jedan mladić, čije ime na znamo. Kako je Goša ispričao, Aleksandar je trebalo da se vidi sa izvesnim Vladimirom Kovačem na Banjici, i oni su se zaista i videli. Taj Kovač, navodno Aleksandrov drug, bio je njegov poslednji kontakt. Kovač ga je poslednji video živog. Ali mi ne znamo da li je on i šta ispričao policiji.

On je par dana nakon što je Aleksandrovo telo nađeno uhapšen zbog oružja, i bio je četiri meseca u pritvoru, pa je pušten na slobodu uz nanogicu. Mi stalno idemo u beogradsku policiju, i tamo su nam rekli da su oni saslušali Kovača dok je bio u zatvoru, ali nam niko ništa više nije rekao“, priča porodica ubijenog Aleksandra.

Oni kažu i da su za Aleksandrove prijatelje iz Beograda saznali tek posle zločina.

“Aleksandar je bio sa Nenadom Alajbegovićem Alibegom, vođom navijača, kada su na njega pucali u januaru ove godine. On je razgovarao sa prijateljem iz Slovačke telefonom kada je odjeknuo hitac koji je pogodio Alibega, i naš Aleksandar je ranjenog Alibega stavio u automobil i odvezao u bolnicu. On mu je spasao život. Pretpostavljamo da je Alibega i upoznao preko tog Goše, koji je sa Alibegom živeo u istoj zgradi. To jesu navijači, Aleksandar se družio sa njima, ali ne dugo. Šta se desilo, mi ne znamo, ali nećemo odustati od toga da od policije tražimo da rasvetle zločin i uhapse ubice“, kažu u porodici Halabrin.

Rat beogradskih klanova

U beogradskom podzemlju serija nestanaka je nastavljena. Najpre je 3. avgusta nestao navijač Partizana Goran Veličković Goksi (33), koji je poslednji put viđen u Višegradskoj ulici, i od tada mu se gubi svaki trag. Veličković je u javnosti poznat kao vođa navijača Partizana, koji se zajedno s Milošem Radisavljevićem Kimijem povukao sa južne tribine i osnovao novu navijačku grupu “Partizanovci“, a koja se zatim povukla i sa istočne tribine i privremeno obustavila svoje aktivnosti. Nestali Veličković je odranije poznat policiji, i do marta ove godine se nalazio u pritvoru Centralnog zatvora, jer je protiv njega vođen istražni postupak, a tada je pušten na slobodu.

Posle nestanka Veličkovića, usledio je i nestanak navijača Lazara Vukićevića (31) iz Beograda, ali i dvojice Crnogoraca koji su 14. oktobra došli u Beograd, na sastanak sa njim – Damira Hodžića (23), inače bliskog rođaka ubijenog Alana Kožara i njegovog šuraka Adisa Spahića (33). Spahićeva majka Mirsada uputila je preko medija apel svima u Crnoj Gori i Srbiji da prekinu agoniju porodice i jave šta je sa njihovim sinom.

“Adis je pošao samo da poveze šuraka, s njim nije imao nikakav poslovni odnos. Mi imamo porodični frizerski salon, nismo povezani ni sa kakvim kriminalom. Kada smo u policiji prijavili njegov nestanak, rekli su nam da je Adis čist ko suza. Zato molimo sve dobre ljude da nam daju bilo kakvu informaciju“, apelovala je Adisova majka. Vukićević, Hodžić i Spahić poslednji put su viđeni na Banovom brdu. Dvojica Crnogoraca u Srbiju su ušla ilegalno, tako da njihov prelazak granice uopšte nije registrovan. S druge strane, Beograđanin, Vukčević je takođe poznat i u navijačkim krugovima, kao i policiji. Navodno je bio blizak navijačima Crvene zvezde, bio je hapšen zbog pucnjave na vođu navijača Partizana Nikolu Vavića, a prošle godine je u vazduh dignut “porše” koji je vozio.