PIŠI – BRIŠI
Piše: Emilo Labudović
Neki su se, kažu, tokom popisivanja koristili „čarobnom“ olovkom tipa „piši – briši“ i samo dokanuli kap ulja na već rasplamsalu vatru sumnji u regularnost i konačni popisni zbir. Koliko znam, pomenute olovke su se uglavnom koristile za šverc i zezanje, a pošto je popis daleko od svakog zezanja, da se zaključiti da su u pomenutom slučaju korišćene za šverc.
E, sad je pitanje kakav i kojeg je obima moguć šverc na popisnim obrascima. Svi podaci koji se popisom prikupljaju, u tako ograničenom obimu kakav su mogli dostići tih 16 falsifikatora, u konačnom zbiru je tek na nivou statističke greške. Naročito kada je riječ o podacima o imovnom stanju, nekretninama, migracijama, obrazovnoj strukturi, itd. Sva je prilika da je muljaža bila planirana, pripremljena i sprovedena u dijelu predviđenom za takozvana identitetska pitanja.
Nemam pojma, a i potpuno mi je svejedno, ko je htio da popravi „krvnu sliku“ roda svoga. Jer , ono što će dodatno poraziti i gubitnike i dobitnike na tom polju jeste rezultat koji će pokazati da nas je – premalo. I Srba, i Crnogoraca, i Muslimana, Bošnjaka, Hrvata, Albanaca, Roma i… sve do Hotentota, ako ih bude. Da nas se veliki broj raselio širom svijeta, da je pola države pusto i staro („čekaonice smrti“, kako je to odavno definisao jedan poznati sociolog sela). Da su škole prazne, a one koje još tavore prslih krovova, bez grijanja i u 21. vijeku još uvijek na nivou table i krede. Da smo, svi skupa, polupismeni, naročito kada je riječ o savremenoj sajber pismenosti. Da su PISA testovi crn obraz stanja u toj oblasti. Da nam se ogroman broj „školaraca“, čak i na visokim mjestima društvene odgovornosti, školovao onoliko dugo koliko je bilo dovoljno da se, uz podeblji novčanik, po diplomu skokne do Tutina, Novog Pazara, Prištine, Kragujevca, Beograda, Sarajeva, Tuzle, Banja Luke…
Popis će, takođe, pokazati da raste broj onih koji nijesu naše gore list, da već ozbiljno prekomponovali demografsku sliku određenih područja i da su određene segmente tržišta, ekonomije i socijalne politike okrenuli tumbe. I kad se sve sabere, bićemo u poziciji da se – oduzmemo! Jer , slika našeg lika u svmu će biti kao da smo iz srca Afrike, a sva naša priča o tome kako smo tigrovi, divovi, već na pragu, itd, samo „prenapuhani balon“, okako bi to rekli tamo iza Debelog Brijega. I tu neće pomoći čak ni čarobna piši – briši olovka jer će to stanje biti tako tvrdo ispisano da ga tri PES-a neće popraviti. Ali, uprkos tome, ovdje je i dalje najvažnije da je što manje Srba i da smo što dalje od Beograda i Moskve. Pa makar ni hljeba ne jeli.
Biće i jednih i drugih koliko će biti (taj zbir ni ove piši – briši malverzacije ne mogu bitnije da promijene), a svi skupa ćemo biti „rob roba Svečeva“, fluidna masa koju, po svom liku i potrebama, oblikuju razne protuve sa ivice ili dubokog miljea organizovanog kriminala.
I još nešto. Ovih dana jedan od junoša politički rahmetli Ranka Krivokapića (zbilja, zna li iko gdje nam je Rankiša sve ovo vrijeme?), neki Vujović, se raspameti od predloga da Srbi iz Crne Gore, sa Srbima iz regiona, budu zastupljeni u Skupštini Republike Srbije. Mada je pomenuti predlog, u sklopu predizborne kampanje u Srbiji, iznio onaj koji je Ranku i tome Vujoviću, po političkim stavovima, u najmanju ruku brat odvstrica, Ranjin glasnogovornik se zakoprcao taman kao da ga je pečio poskok iz cetinjskog krša. Jer, tvrdi on, nama ovdašnjim Srbima, Crna Gora je matična država i nema šta da tražimo van nje!
Nebrojeno puta smo, i pojedinačno i kolektivno, saopštavali da se, kao Srbi iz Crne Gore, ni za milimetar ne odričemo nje jer smo je stvarali, odžavali, ginuli za nju i ulagali u njen razvoj ništa manje od pomenutog Rankovog „domobrana“. Ali, i Ranko i on, Milo i svi oko njih, treba da znaju da ni crno ispod nokta ne bi smo dali za ovaj privid Crne Gore koji su oni improvizovali, prisvojili i pokušali da je nakaleme na istorijsku, petrovićku, Crnu Goru. Takođe, neka im bude jasno da su sve srpske zemlje nama Srbima matične, da ih jednako volimo koliko i Crnu Goru i da smo u njima, bilo u Skupštini ili van nje, svuda svoji na svome.
I mogu trinje iz nekadašnje SDP da pišu i brišu koliko im volja, nema te olovke, koliko god bila čarobna, koja to može da promijeni.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)