SRBIJA – CRNA GORA 2:1
(Ljajić 30, Mitrović 32 – Mugoša 67)
Rukama hladno, a srcu toplo. Oni koji igraju nogama postarali su se da zagriju oko 15.000 gledalaca na stadionu „Rajko Mitić“ i naciji razočaranoj mundijalskim izdanjem podare izdanje koje vraća vjeru da možemo na Prvenstvo Evrope i da smo za bivše zemljake klasa, iako se mora priznati da smo svojstveno našem mentalitetu umalo uprskali i već dobijenu utakmicu uveli u problematičnu. Dosta toga viđenog u Podgorici prošlog mjeseca reprizirano je u beogradskom okršaju Srbije i Crne Gore, pošto je (p)ostalo jasno da fudbal igramo čak i bolje nego što pokazuje tabela, uz napomenu da čak i oslabljeni Sokolovi nisu toliko loši da bi se samo sklonili s puta.
Posle 2:1 u pretposlednjem kolu Grupe 4 C divizije Lige nacija otpisali smo selekciju Ljubiše Tumbakovića iz kombinacija za prelazak u viši rang, a sebi osigurali komotnu poziciju uoči završnog kola. Ostalo je još samo da u utorak u Humskoj padnu i totalni autsajderi u liku Litvanaca, pa da osnovni cilj Fudbalskog saveza, kad je odlučio da po povratku iz Rusije zadrži Mladena Krstajića na klupi, bude ispunjen. Pogotovo što se u novom UEFA takmičenju ništa nepredviđeno nije desilo. Sve je išlo kao po loju, sve rivale koje smo morali smo i savladali, što baš i nije bila odlika nekih prethodnih ciklusa. Iako smo prvi put ove jeseni drhati…
(mozzartsport)