Pad imperije braće Šaranović: Moć sagrađena na kocki, nestala u krvi

Imperija utemeljena na zaradi od kocke, koju je Slobodan Šaranović sa bratom gradio decenijama, stropoštala se za manje od deset godina – od otmice kuma i egzekucije brata, preko njegove likvidacije, pa sve do presuda kojima ga je sud posthumno označio kao nalogodavca dva ubistva.

Po tome je ovaj Danilovgrađanin, koji je ubijen u martu pretprošle godine u budvanskom naselju Dubovica, jedinstven jer žrtve nisu bile povezane, čak bi se moglo reći da su u određenom momentu bile povezivane sa rivalskim stranama jednog rata među kriminalcima. A ono što je zanimljivo je da je tokom sudskih postupaka isplivalo i to da je prema nekadašnjim saradnicima bio podjednako nemilostradn kao i prema neprijateljima.

Blagostanje je trajalo 40 godina

A sunovratu Slobodana Šaranovića, koji je započeo pre deset godina, prethodile su četiri decenije blagostanja. Za to vreme biznis Šaranovića je rastao, navodno uz pomoć Državne bezbednosti koja ih je podržavala u pljačkama, bekstvu iz zatvora mlađeg Branislava, otvaranju kockarnica u Srbiji, rodnoj Crnoj Gori, Austriji, ali i u Kinšasi. Braća su bili vlasnici i menjačnica, ali i drugih poslova u kojima je bio veliki protok keša. Bili su bliski i ozloglašenoj kriminalnoj mreži poznatoj kao grupa „Amerika“, koja se bavi međunarodnim transportom kokaina.
Pad porodice, ne samo zbog novčanih gubitaka kao što je kredit uzet zbog nekretnine u Bečićima (prethodno otetoj od jednog Rusa), već gubici života, počinje pre nešto više od deset godina. Krajem jula 2009. nestao je Slobodan Radonjić, kum Slobodana i Branislava Šaranovića. Poslednji put je viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića, vođe krimninalne grupe iz Bara i glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori.

Nestankom mladog Radonjića, za koga se veruje da je ubijen iako njegovo telo nije nađeno, započeo je rat između porodice Šaranović i Luke Bojovića, u kojem je u narednoj deceniji bilo po nekoliko žrtava, i to sa obe strane.
Navodno je potraga za kumićem koštala života Branislava Šaranovića, koji je likvidiran u oktobru iste godine u beogradskom naselju Dedinje. Egzekucija nije rasvetljena, a njegov stariji brat Slobodan, zvani Doktor jer je studirao medicinu, prvo je ponudio više nego velikodušnu nagradu za informacije o nalogodavcu ubistva.

Osveta

„Zaklinjem se svojom čašću i imenom da ću direktnim izvršiocima ubistva moga brata Branislava ne samo oprostiti nego, evo, ovako javno garantovati svojom glavom i životima moje uže porodice da ih neću prijaviti policiji niti progoniti na bilo koji drugi način ukoliko se odluče da mi povere tačnu i proverljivu informaciju: ko ih je prvi kontaktirao, na koji način su angažovani, ko ih je isplatio, ko je pravi nalogodavac tog posla, odnosno u čije ime i za čiji račun su to uradili?“, napisao je u poruci na menjačnici Slobodan Šaranović, prodao svoje poslove i povukao se u Crnu Goru.

Dve godine kasnije, u Zemunu je ubijen i Slobodanov otac Danilo Radonjić i njegov prijatelj DŽenan Ramović, a da iza tog zločina stoji Luka Bojović, saradnik i prijatelj Baranina Luke Đurovića. Ni ponuđena nagrada međutim nije mu pomogla da dođe do dokaza da je sve organizovao Bojović, pa je postao opsednut time da ga uništi. I ne samo njega, već je krenuo u krvnu osvetu, oko za oko, zub za zub
Kako mu je Luka Bojović bio nedostupan, jer se prvo krio u Španiji da bi u februaru 2012. završio iza rešetaka a nakon toga i osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanog kriminala, Slobodana Šaranović je svu energiju usmerio ka tome da ga „udari gde najviše boli“.

Da bi se osvetio Bojoviću, angažovao je dvojicu rođaka, koji su opet našli plaćenike, da likvidira Lukinog mlađeg brata Nikolu. Nikolu je krajem aprila 2013. ubio Saša Cvetanović, zvani Pitbul, koji je za to dobio 30.000 evra od Šaranovića.

Šaranović je planirao likvidacije još nekih ljudi iz okruženja Bojovića – Luke Đurovića i Filipa Koraća, ali su one osujećene hapšenjem njegovih saradnika, ali i njega samog. Likvidacijom je, kako je na suđenju svedočio Miloš Vojinović, osuđen kao član kriminalne grupe, rukovodio sam Šaranović, koji je posle ubistva Nikole Bojovića bio izuzetno nezadovoljan kako idu pripreme za druge planirane egzekucije. Sestrić Miloš Delibašić je pokušao da ga malo smiri, ali uzalud. Hapšenje kriminalne grupe je sprečilo planirana ubistva.

Konačni pad

Ali upravo tada Slobodan Šaranović pokazuje pravo lice i ljudima koji su uz njega u tim trenucima kada se protiv njega vodi postupak za ubistvo Nikole Bojovića, i kada je i u teškom zdravstvenom stanju, počinje da preti, maltretira ih. O ponašanju Šaranovića prema nekadašnjim saradnicima, kao što je bio advokat Vladimiru Zrelec koji je osnivao i vodio njihove firme a čije ubistvo je Crnogorac naredio, svedočila je i udovica ubijenog Anja Zrelec. Zreleca je Šaranović angažovao i kada su se protiv njega u Srbiji i u Crnoj Gori vodili postupci zbog ubistva Nikole Bojovića.- Šaranović se tokom tih telefonskih razgovora toliko drao da je odzvanjala cela kuća.

Kada je otkazao punomoćje Šaranoviću, ja sam mislila da je to gotovo, ali on je uzeo da zastupa Delibašića. Tad je tek nastao opšti haos – rekla je na suđenju Anja Zrelec i ispričala sve u vezi sa pretećim pismom koje je stiglo njenom suprugu, a koje je donela Slobodanova supruga. To pismo je nakon pucnjave predala policiji.

Da nije samo maltretirao ljude, za koje je smatrao da su mu možda na izvestan način okrenuli leđa, već da je sprovodio torturu i nad onima koji su ga i dalje slušali i izvršavali njegove naloge, ispričao je i Vladimir Šaranović. Ovaj Slobodanov rođak je nedavno nepravosnažno osuđen na 30 godina zatvora upravo zbog ubistva advokata Zreleca.
Radio sam za njega u menjačnici, ali sam mu u maju 2015, pošto sam opljačkan i povređen dok sam nosio novac sa jednog na drugo mesto, rekao da više ne želim da radim. Nudio mi je kancelarijski posao, ali sam i to odbio. Onda sam postao njegov mali kurir Jovica. Stalno me je nipodaštavao. Govorio mi je da ne znam ništa da radim – ispričao je Vladimir. Ta svedočenja, ali i materijalni dokazi, verovatno bi Slobodana Šaranovića poslali na višedecenijsku robiju u Srbiji.

Dvije presude kao legat

Krajem ovog meseca Apelacioni sud će razmatrati presudu Milošu Delibašiću, nepravosnažno osuđenom na 30 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe. Kao i prethodnom presudom Saša Cvetanović zvani Pitbul koji je pucao u Bojovića osuđen je na 35 godina zatvora, a Ratko Koljenšić osuđen je na 30 godina zatvora.

On se nalazi u Crnoj Gori, gde se protiv njega vodi istraga za isto ubistvo. Za ubistvo Miloša Vidakovića u Budvi na osnovu sporazuma o priznanju osuđen je Miloš Vojnović na kaznu zatvora od deset i po godina, a kao njegov saučesnik na 35 godina osuđen je Slaviša Novaković koji je u bekstvu.

Pipci klana

Miloš Vojinović na suđenju za ubistvo Vidakovića upoznao je javnost sa brojnim pipcima klana. Između ostalog, ispričao je da je tokom suđenja za pljačku zlatare „Izrael dajmont“ 2008. godine „200.000 evra potrošeno na odbranu, veštake i na podmićivanje“.

Advokate su im, kako je rekao, plaćali braća Šaranović. Delibašića je branio upravo Zrelec. Vojinović je svedočio i da je Šaranovićeva kriminalna grupa sarađivala sa huliganama Veliborom Dunjićem i Urošom Mišićem.

Izvor: Blic