OJDOH DA BRANIM ODESU

Piše: Bojo Pižurica

Ne znam za vas, vi kako hoćete, ali ja ojdoh da branim Odesu. Kome nije jasno da se MG brani na tom lizijernom mjestu, taj niti šta zna, niti je neki Evropljanin. Ojdoh sa svojom braćom NJemcima, Englezima i ostalim Luksenburžanima. I da pokažem da mi nijesmo uzalud uhvatili evropski bidermajer.

U evropskom špilu, Odesa je ona glavna karta, ako je Rusi izmaknu, urušiće se teško sagrađena evropska kula. Valjda je svakom jasno da su Rusima isti Dnjepar i Dnjestar, i Morava i Morača. Zato, ojdoh da ih uvedem u red, Ruse poganac ih udario. Prvo šta ću tamo da uradim jeste da srušim Puškinov spomenik pa onda da ukinem ime bulevara Katarine II koja je i osnovala grad.

Stidim se da priznam, ali i ja sam im jedno vrijeme vjerovao. Analena i Ursulica su mi oči otvorile. I Merc, i njegov đed, hrabri vojnik Vermahta. Drago mi je da čujem da je kod nas sve više onih koji govore šta je to Rusija ikada nama pomogla. Sem možda to što nas je očuvala u vjekove, i što nam je darovala državu kao uostalom i višoj polovini Evrope. Ali, džaba im to, spiskali su moje povjerenje.

Nijesmo mi premali nego je Rusija prevelika. Nije moja Evropa na nju zaludu kidisala toliko puta. Neće biti da je svaki put Rusija bila u pravu. Pa valjda su Napoleon i Hitler najbolje znali šta je dobro za Evropu i kako da se nametne naše evropsko superiorno mišljenje.

Ako ne podijelimo Rusiju, ona će podijeliti nas. Zato ajmo braćo prvo u Odesu pa ćemo onda dalje linijom Krim-Ural-Bajkal. Ako može MG možete vala i vi. Od dva muškarca koji su u zajedničkom braku, bar jedan može na front. I eto dosta vojske

“Ah dragi, jesi li ponio onu pidžamu što sam ti je poklonio za godišnjicu braka, i onu pastu za izbjeljivanje zuba? I one tople roza gaće što ti se slažu sa tregerima? Haltere ostavi, neću da mi te preotme neki tamo zgodni komandir”

Ovakve tople i brižne poruke odlijegaće evropskim kolodvorima

A mogli smo fino sve da riješimo da nije ovih zadrtih Rusa. Šta bi falilo da i tamo prođe neki referendum u Burjatiji, Dagesanu, Ingušetiji ili Kamčatki. Pa tako redom, eno ih živi Lajčak i Lipka pa da to lijepo priznaju. I da ostatak Rusije postane katolički, ako ne postane, džaba toliki trud, pare i džebana.

Zato, šta se mora, mora se. Ratnik ne smije da ima savjesti. Ja ojdoh a vi čekajte da vam balalajka zasvira pod prozore. I baš mi je drago što će mi komandanti biti Kaja, Ursula i Frederika ako je pušte zbog one mrtve dvije milijarde.

Ako slučajno poginem, imam ručni sat na kome piše MG pa neka Rusi od mene i mrtvog strecaju. I neka vide da nijesu ubili fukaru nego borca koji se borio na pravoj strani histerije, pardon istorije.

U II svjetskom ratu, 9 od 10 poginulih njemačkih vojnika, poginulo na istočnom frontu. To ne treba da nas pokoleba već da nas osnaži i učvrsti u jedan fašio, u jedan snop. U jurišu na Rusiju učestvovalo je i 500.000 konja, pratilo ih je 3,5 miliona evropskih demokrata potpomognutih Ajnzac grupama za likvidaciju svega što uvom mrda. Nijesu tada završili poso.

Sada neće trebati toliko, jedino će struktura će biti izmijenjena. Ovoga puta većinu će činiti konji.

Prije neki dan onaj nerazumni Putin na pitanje u šta vjeruje, odgovorio je – U Gospoda koji je sa nama i koji nikada neće napustiti Rusiju.

Kome samo ovaj odgovor nije dovoljan, taj gubi pravo na časno evropsko ime.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)