Novi Putinov šahovski gambit sa Zapadom
”Putinov plan da izgradi mornaričku bazu u istočnoj Africi i time kontroliše prolazak trgovačkih brodova kroz Suecki kanal s time Zapadu savije kičmu”, nova je glasina koja kruži svetskim pomorskim i geopolitičkim krugovima, kada se spomene jedna od najvažnijih strateških tački na svetu Rog Afrike.
Afrički rog trenutno važi za jedan od najmilitarizovanijih delova sveta gde je u poslednje tri godine čak nekoliko svetskih i regionalnih sila napravilo svoje vojne baze. Njima se pridružuje najnovji igrač – Rusija, koja planira izgradnju svoje pomorske baze.
Inače valja podsetiti da je Sovjetski Savez u Crvenom moru i na samom ulazu u moreuz Babel el Mandeb ( arapski Vrata suza) imao čak dve pomorske baze na ostrvu Skotra uz jemensku obalu i ostrvu Dahalak, u današnjoj Eritreji, a nekada sastavni deo Etiopije.
Zapadni obaveštajni krugovi koji se bave Bliskim istokm već sugerišu da je Rusija napravila prve korake kako bi napravila bazu i da su o tome već vođeni razgovori sa pojednim somalijskim liderima o gradnji pomorske baze kapaciteta 1.500 ljudi koji bi bili logistička podrška površinskim brodovima i podmornicama koje bi kontrolisale pomorski saobraćaj od Azije ka Evropi i od Evrope ka Aziji.
U slučaju da se ovo ostvari, zapadni obaveštajci predviđaju da bi to bila prva pomorska baza Rusije u Africi posle Hladnog rata i ambiciozni korak napred u oživljavanju ponosa ruske mornarice, a time donekle i reafirmacije doktrine nekadašnjeg sovjetskog admirala Gorškova, koje se Rusija i dalje nije odrekla.
Dr. Andrev Fokall, direktor Centra za studije Rusije i Evroazije, rekao je za Sun Online:
‘Afrički rog je strateški važan iz više razloga, ne samo zato što omogućava projekciju sile na Bliski istok već i uticaj na Sueski kanal kroz Adenski zaliv. SAD i Kina imaju vojne objekte u Džibutiju i ne treba da čudi što bi Rusija tamo želela i objekte. Rusija je nedavno produžila zakup koji ima u svojoj pomorskoj ustanovi u Tartusu u Siriji, a razvoj objekta u Somalilandu mogao bi se smatrati pokušajem izgradnje mornarice plave vode. Tokom poslednje decenije, ruska pomorska aktivnost raste u Atlantskom, Mediteranskom i Indijskom okeanu, i drugde, naglasio je on.
Doktor Foksal je rekao da ruska pomorska doktrina, usvojena 2017. godine, promoviše viziju ruske mornarice kao globalne sile koja će ostati druga najmoćnija svetska mornarica, nakon SAD-a, u narednoj deceniji. Rusija inače već komanduje moćnim pomorskim snagama na Baltičkom moru.
Prema navodima somalijskih medija, Rusija predlaže sporazum prema kome će priznati odcepljenu republiku Somaliland u zamenu za dozvolu da uspostavi bazu na njihovoj teritoriji. Navodi se da će u mornaričkoj bazi biti 1.500 ljudi i da će služiti razaračima, fregatama i podmornicama. Tokom proteklih 10 godina Rusija je proširila domet svoje crnomorske flote. Kao deo toga procesa, obezbedila je svoju bazu na Krimu aneksijom iz sastava Ukrajine 2014. godine i ponovo uspostavila bazu u sirijskoj luci Tartus – zahvaljujući Putinovoj podršci Bašaru al Asadu. U decembru prošle godine Putin je potpisao zakon kojim se ratificira sporazum kojim se Rusiji omogućava proširenje operacija u luci Tartus, koja je jedino pomorsko uporište Moskve na Mediteranu. Radovi na proširenju omogući će prostor za 11 ratnih brodova, kao i smeštaj najvećeg broda ruske mornarice krstarice, Petar Veliki.
Priča o ruskoj pomorskoj bazi dolazi u trenutku kada su ruski odnosi sa zapadnim silama veoma veliki.
(Ekspres.net)