Namjere postale jasne: „Crvena linija“ Evropske unije – komadanje Srbije

Reči Miroslava Lajčaka da u pregovorima Beograda i Prištine nema rokova, ali da postoje crvene linije, znače da nije moguće da Srbija izađe iz dijaloga, a da u nekom modalitetu ne prizna Kosovo.

Ovako Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu razume reči specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka

„Ako posrednik u dijalogu kaže da ima „crvene linije“, onda je reč o krajnjem bezobrazluku, gde taj neko gleda svoje geopolitičke ciljeve i hoće da nas natera na priznanje Kosova“, kaže Koprivica.

Uloga EU jasna od početka – naterati Srbiju da prizna Kosovo

„Navijačka uloga EU od samoga početka je jasna. Ali, valjda samo strane koje su učesnici tog procesa mogu da govore ili da imaju takozvane „crvene linije“, a ne oni koji posreduju u tom dijalogu. Za Srbiju crvene linije su Rezolucija 1244 i Ustav Srbije“, poručuje profesor Koprivica.

Dr Dušan Čelić, profesor prištinskog univerziteta iz Kosovske Mitrovice, kaže da mu ove Lajčakove reči deluju kao izjave nekoga ko je glasnogovornik Nemačke, koja zagovara samo stav međusobnog priznanja.

„Lajčak je najverovatnije mislio na to da neće biti promena granica, pretpostavljam da je to za njih neka „crvena linija“, jer je to i zvanična politika Nemačke. Iz tog razloga verujem da se njegova izjava najverovatnije odnosi na nepromenjenu odluku Nemačke. On, doduše, jeste pregovarač EU, ali ne treba imati iluzija da je Nemačka tu glavna“, navodi Čelić.
Čelić podseća da je u nekom trenutku Amerika imala promene granica kao koncept na pameti ali da je on vrlo brzo ugušen, a da se nije tačno ni saznalo o čemu se radi. U tom svetlu, to što je Lajčak rekao da im nije potreban „treći igrač“ u pregovorima vidi i kao razlog zašto specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel nije i zvanično obavestio Lajčaka o sastanku Beograda i Prištine u Vašintonu.

Dijalog od tehničkog postao statusni

„To pokazuje da Amerika želi da ima ključnu ulogu u ovom procesu iako je formalno to uloga EU. S druge strane, mi znamo od samog početka da je Amerika deo tog procesa i kao neko ko je bio i sada je zainteresovan za ovaj dijalog koji je, očito, iz tehničkog prerastao u statusni. Amerika se ponaša kao globalna sila, Srbiji kako vidim ne smeta da oni budu deo ovih pregovora i u tom smislu me takav odnos ne čudi. S druge strane, kao i sve izjave u diplomatiji treba uzeti sa rezervom i ja nisam baš siguran da nema koordinacije između Lajčaka i Grenela,“ napominje profesor Čelić.

Koprivica podseća i da EU, od kako je Kipar postao deo Unije, stalno govori da ne želi više da u svoje redove prima države koje nemaju rešena pitanja teritorijalnog integriteta i da ne žele da taj presedan ponove. Tako vide i Srbiju.

Nemačka koristi aparat EU za svoje ciljeve

„Ovde nije samo reč o tome da EU navodno ne želi da uvozi probleme. već da taj neko, u ovom slučaju Srbija, mora da reši taj svoj problem pre nego što uđe u EU. Dakle, najuticajnije države EU su priznale Kosovo i preko autoriteta i aparata EU žele da nas nateraju da priznamo nelegalno otcepljenu i u divljačkoj agresiji otetu teritoriju republike Srbije“, zaključuje naš sagovornik.

Ovde se, ističe on, ne radi o realnosti snaga unutar EU nego o nemačkom uticaju koji sada koristi EU da sprovodi svoje planove i ideje.

„Tako da, ako neko govori o „crvenoj liniji“ EU, to u stvari znači da se od nas očekuje da ono što je za Srbiju od životnog interesa mora biti upodobljeno nemačkim geopolitičkim ciljevima, koji imaju kontinuitet od militarizma Vilhelma Drugog, preko Hitlera, pa do danas. To je neprihvatljivo i čak je nepristojno da se ulazi u razgovore sa ljudima koji na ovakav način pristupaju ovom problemu“, kaže Koprivica.

Miroslav Lajčak je izjavio i da će proces dijaloga između Beograda i Prištine biti dinamizovan, navodeći da će se partneri EU u Briselu sastajati nekoliko puta mesečno kako bi se što je pre moguće postiglo sveobuhvatno rešenje. O tome je kako kaže obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Avdulaha Hotija.