Nada Mitrović Rakić: Hodajuća mumija koja obitava nad nejačima

Međutim, navedeno pravno načelo se na uštrb srpskog naroda već nekoliko godina flangrantno krši od crnogorskog režima, ali i od strane pojedinih Milogorskih satrapa iz Srbije, koji su svoje trulo korenje duboko pustili i razvili u našoj zemlji. Jedan od takvih izdajničkih elemenata je i hodajuća mumija Nada Mitrović Rakić, kvazi Justicija iz Smedereva, koja zavezanih očiju gleda na nepravdu koju sprovodi crnogorska vlast nad Srbima i koja za svoje radnje u korist crnogorskog državnog rukovodstva na svojim terazijama gomila crnogorske evre stečene krvavim radom tamošnjih kriminalno- švercerskih grupacija.

Naime, jedan od klijenata pomenutog đavoljeg advokata iz Smedereva je Saša Sinđelić, koji je svoju ulogu lažnog svedočenja o navodnoj uključenosti srpskih državnih organa u fiktivni pokušaj državnog udara; u Crnoj Gori odigrao u potpunosti u skladu sa instrukcijama dobijenim od sudije Suzane Mugoše, iz kog razloga joj se pismenim putem obratio, tražeći da na račun Nade bude uplaćeno 35.500 evra koliko mu je Mugoša obećala za njegovo lažno svedočenje, a kako bi Nada taj novac prosledila njegovoj egzistencijalno
ugroženoj porodici.

Bez obzira što Sinđelić lakomisleno očekuje da će crnogorski režim isplati mito koji mu je obećan, isti naivno veruje da bi i Nada taj novac prosledila njegovoj porodici. Razume se da Saša, kao literalno nepotkovana i psihički labilna osoba, nije upoznata sa likom i delom Valtazara Bogišića, srpskog istoričara prava i nekadašnjeg ministra pravde Crne Gore, ali sa druge strana Nada, kao diplomirani pravnik i član Advokatske komore Srbije, prilikom čijeg upisa je morala položiti zakletvu da će,
između ostalog svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature bi svakako morala čuti za makar jedan od Bogišićevih citata, kao npr. najveća je nepravda kad ko od zla djela svog još i korist kakvu ima.

Mada, već se na osnovu prvog debitovanja Nade pred regionalnim medijima pre više godina moglo zaključiti da imenovana ne samo da nije upoznata sa Bogišićem, već da kod iste izostaju bilo kakvi moralni kvaliteti, s obzirom da je tada od ožalošćene porodice pokušavala prevarom da izvuče novac podižući tužbu protiv pokojnika. Iako navedeni postupak nije zakonski inkriminisan kao kazneno delo, da je Nada makar jednom nogom kročila u zgradu Pravnog fakulteta, znala bi da je Bogišić još davno rekaoi što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno, a što je u ovom slučaju bilo morbidno nepošteno.

Inače, navedeno se u potpunosti poklapa sa likom i delom Nade Mitrović Rakić, koja je prošle godine tokom godišnjeg odmora u Crnoj Gori, mimo znanja srpskih pravosudnih i istražnih organa, Milivoju Katniću, zaista specijalnom državnom tužiocu na ruke uručila izvesnu izjavu Saše Sinđelića, što je poslužilo crnogorskom tužilaštvu da dodatno iskonstruiše fikciju da je afera tzv. državnog udara navodno orkestrirana i sprovedena uz pomoć srpskih i ruskih bezbednosnih krugova.

Ukoliko se crnogorske vlasti u grčevitoj borbi za opstanak, kao za poslednju slamku spasa hvataju za izjave advokata koji ne poznaju odredbe Kodeksa profesionalne etike advokata, niti jedan citat Bogišića koji se inače izučavaju na početnoj godini studija Pravnog fakulteta, misleći da je pravda, osim što je slepa, i ozbiljno glupa, evidentno je da im je kraj sasvim blizu.

A ukoliko se Nada mane montenigerskih evra i prizove pameti, te pokuša da primeni osnovne postulate prava i pravičnosti, mora da bude upoznata sa još jednim gratis dostavljenim Bogišićevim citatom, a koji glasi što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Međutim, kažu da nada uvek poslednja umire, pa tako se nadamo da će Rakićeva pravnu pomoć ipak početi da pruža stručno i savesno i u svemu u skladu sa zakonom.