Da išta znaju o globalnim ekonomskim kretanjima i o ranjivosti crnogorske ekonomije javnih finansija i bankarskog sistema, premijer Duško Marković i njegova Vlada morali su upaliti sve crvene alarme i pripremiti paket mjera za ublažavanje eksternih šokova, poručio je poslanik Demokratskog fronta, Nebojša Medojević.
„Premijer Marković niti njegova Vlada nijednom riječju nijesu pomenuli eksterne šokove koji bi mogli da ugroze domaću ekonomiju“, ističe on.
Crna Gora nema svoju valutu, pa samim tim, navodi Medojević, nema nikakvu mogućnost da politikom kursa ublaži eksterne šokove, niti da podstiče domaću investicionu potrošnju, pa samim tim i proizvodnju i izvoz.
„Vlada Crne Gore očekuje da će moći ove godine da se zaduži po povoljnim kamatama (iako je svaka kamata veća od rasta GDP izrazito nepovoljna i povećava dug), iako se već više od godinu dana najavljuje kraj štampanja eura od strane ECB i porast kamata. Kao da Vlada Crne Gore nije čula da je FED podigao kamate i da će to uskoro morati da uradi ECB“, navodi Medojević, dodavši da je „prošlo vrijeme jeftinog novca, bez kamata“.
„Balon naduvan jeftinim novcem iz primarne emisije može pući svakog časa. Malo je vjerovatno da će, ovaj put, države spasavati privatne banke, penzione fondove i osiguravajuća društva koja su svoje investicije u rižicne hartije od vrijednosti finansirali pozajmicama jeftinog novca. Kao 2008. Mnogo je vjerovatnije da će mnogi igrači na globalnim berzama otići u bankrot i da će milioni malih privatnih ulagača, štediša ili deponenata ostati bez svojih uloga. Kad mali investitori vide krah tržista, onda bude kasno. Staro pravilo berzi kaže da da mali investitori obično kasne za dobro obaviještenim velikim investitorima i da počnu da kupuju onda kad su cijene blizu maksimuma, a prodaju kad su cijene vrlo blizu ili na samom minimumu. Tako imaju male profite od limitiranog rasta cijena, ali imaju ogromne gubitke od pada cijena jer je tržiste obično plitko kad krene pad. Jednostavno, veliki neće da kupuju, dok se ne dođe do minimuma“, ističe Medojević.
On se pita ko će zaštititi deponente i štediše ako neke banke proglase bankrot:
„Šta će CB da uradi ako globalna finanijska kriza primora neke od velikih stranih banaka da napuste tržište? Ili ako dođe do porasta kamata i smanjenja kreditne aktivnosti? Ako neke banke proglase bankrot? Ko ce zaštititi deponente i štediše? Šta će se desiti sa iznosom kredita kod EXIM banke, za autoput (koji je u američkim dolarima) ako kurs eura snazno padne u odnosu na dolar? Ako investitori budu vise ulagali u obveznice SAD zbog većih kamata nego u EUR obveznice? Sta će raditi Vlada Crne Gore, ako ne bude mogla da se zaduži kod velikih investitora zbog finansijske krize?“
Medojević je takođe pitao zašto Vlada nije pripremila paket mjera za suočavanje sa efektima globalne krize.
„Naša ekonomija je previše otvorena i samim tim veoma ranjiva na eksterne šokove. Nemamo monetarnu politiku, nemamo trgovinsku politiku, nemamo razvojnu politiku. Samo nam je ostala fiskalna politika. A fiskalni kapacitet privrede i stanovništva je vec odavno premašen. Slabašni realni sektor ne može da izdržava mastodonta od birokartije, bankrotiranig Fonda PiO i enormno uvećani i sve skuplji strani dug“, ističe Medojević.
Vlada je, dodaje, već od 1. januara povećala akcize na cigarete, alkohol, gazirana pića i ugalj.
„Poskupiće i struja za 3 odsto zbog subvencija koje građani sa računa plaćaju režimskim tajkunima za mini HE. Skoro 25 odsto odrasle populacije ima mjesečno primanja manja od 192 evra, što je linija apsolutnog siromaštva“, navodi Medojević.
Čini se, smatra on, da Marković ne razumije ove trendove i spoljne rizike i da je Crna Gora apsolutno bez ikakvog odbrambenog mehanizma kojim bi ublažila eksterne šokove globalne krize i spriječila recesiju i nelikvidnost budžeta.
„Ako tome dodamo i psihološke efekte globalne krize, na smanjenje putovanja i trošenje za odmore, i efekte koje to može imati na globalni turizam, rizici po ekonomiju Crne Gore su sve veći i opasniji. Ili Đukanović i Marković planiraju da se u 2019. godini bave lovom na vještice po Crnoj Gori, “ćeranjem” sa DF, slobodnim medijima, NVO, intelektualcima, Crkvom, prekopavanjem grobova, mijenjanjem istorije i sličnim alatkama totaliranih režima“, zaključuje Medojević.