Kako se NATO članice pripremaju za Trampov povratak: Mnogi pokušavaju da ostvare kontakt, a drugi…

Zapadni lideri uveliko se pripremaju za potencijalni povratak Donalda Trampa u Bijelu kuću, a njegov odnos prema NATO-u posebno je značajan za donosioce odluka u prijestonicama država članica „Alijanse“, piše „Politiko“.

Pripreme za Trampov potencijalni povratak mogu se podijeliti u tri kategorije:

Prvo, mnogi zapadni lideri pokušavaju da uspostave lični kontakt sa Trampom i njegovim savjetnicima, kako bi se izgradili lične odnose koji će pomoći da se potencijalni sukob minimizira.

Drugo, dolazi do promjena u politici koje imaju za cilj da udovolje Trampu i njegovim saveznicima, uglavnom ublažavanjem Trampovih pritužbi na neadekvatnu evropsku potrošnju na odbranu.

Treće, u toku je rad na „kreativnim diplomatskim i pravnim mjerama“ kako bi se prioriteti NATO-a zaštitili od „petljanja“ Trampove administracije.

Međutim, čak ni to možda neće biti dovoljno, zato što na kraju krajeva niko ne može da zna kakve će poteze Tramp povlačiti. „Naravno, najveći izazov je što ne znamo — a mislim da niko ne zna tačno — šta će on uraditi“, rekao je neimenovani diplomata iz jedne zemlje NATO-a.

Kada je Tramp prvi put izabran za predsjednika, politička situacija u svijetu bila je relativno stabilna, zbog čega su mnogi na Zapadu vjerovali da mogu da sačekaju da se „situacija u Americi stabilizuje“.

Situacija se sada potpuno drugačija.

Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a i francuski zvaničnik za odbranu, rekao je da Alijansa sada pristupa Trampu daleko drugačije nego 2017.

„Prošli put je bilo mnogo lakše jer nije bilo rata“, rekao je Grand, koji podržava koaliciju francuskog predsjednika Emanuela Makrona. „Sada smo u okruženju u kojem je razgovor zaista, zaista drugačiji.“

Ukrajina u centru pažnje

Glavno pitanje koje je poslednjih mjeseci preokupiralo zvaničnike u NATO zemljama je Ukrajina, odnosno da li će Tramp natjerati Kijev da pregovara sa Moskvom.

Međutim, kako navodi „Politiko“, dok mnogi ljudi bliski Trampu iznose različite planove za okončanje rusko-ukrajinskog sukoba, nije izvjesno da postoji konkretni „tajni plan“ Trampove administracije za Ukrajinu.

Sve više uticajnih zvaničnica NATO zemalja pokušava da uspostavi direktan lični kontakt sa Trampom i njegovim najbližim saradnicima. „To je trka ko će biti poslednja osoba koja će razgovarati s njim prije nego što donese odluku“, rekao je jedan evropski odbrambeni zvaničnik.

Jedna lekcija koju su američki saveznici izvukli iz prve Trampove administracije je da su lični odnosi sa bivšim predsjednikom i ljudima koji su mu najbliži najvažniji.

Otkako je Tramp osvojio republikansku nominaciju, poljski predsjednik Andžej Duda i bivši premijer Japana Taro Aso sastali su se sa njim uživo.

To je uradio i doskorašnji britanski ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron, koji je posjetu Mar-a-Lagu iskoristio da Trampu „objasni značaj“ dalje podrške Ukrajini.

Prema navodima „Politika“, evropski zvaničnici intenzivirali su sastanke i sa drugim uticajnim republikancima, kao i konzervativnim akademicima i ljudima iz tink-tenkova bliskih Trampu.

„Ne znamo da li će ljudi koje srijećemo i dalje biti tamo ako Tramp bude izabran za predsjednika“, rekao je jedan zvaničnik NATO-a tokom razgovora u sjedištu u Briselu.

Najbolji primjer napora da se sa Trampom izgrade dobri lični odnosi vjerovatno je novi britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami, koji se nedavno sastao sa republikanskim kandidatom i nekolicinom uticajnih senatora iz te partije.

Britanski diplomata je rekao da su Trampove kritike NATO-a često „loše protumačene“, te da on prije svega želi da Evropljani troše više na odbranu. Ovo je bio dramatičan preokret za Lamija, koji je Trampa ranije opisao kao „rasistu i sociopatu koji mrzi žene i gaji simpatije prema neonacizmu“.

U centru pažnje je – novac

Prema navodima „Politika“, na kraju krajeva, Trampov glavni cilj je da „natjera“ Evropljane da izdvoje više novca za sopstvenu odbranu. U tome je on u poslednje vrijeme imao značajne uspehe.

Veći dio NATO alijanse se okrenuo ka ulaganju u odbranu koje bi istovremeno imalo za cilj odvraćanje Rusije i zadovoljavanje Trampa. Procjenjuje se da će 23 od 32 zemlje članice NATO-a potrošiti dva odsto ili više svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući cilj koji je zacrtan 2014. godine.

Jens Stoltenberg, odlazeći generalni sekretar, pohvalio se ovim brojkama na sastanku u Vašingtonu, a očekuje se da će to istaći i na samitu koji se održava sledeće nedelje.

Prema navodima nekoliko zvaničnika NATO-a, strategija Alijanse je da Trampu omogući da preuzme zasluge da je savez učinio „pravednijim i efikasnijim“.

(RT)